POGODILI HIROŠIMU, A “NIŠANILI” I MOSKVU: Na današnji dan pre 78 godina isprobana prva atomska bomba i započela nova era u istoriji Zemlje

Današnji naučnici kažu da je 16. jula 1945. u 5 i 29 ujutro započela nova era u istoriji planete Zemlje, čiju granicu označava tanak sloj radioaktivnog plutonijuma u tlu i vodenim sedimentima.

- Prisustvo plutonijuma snažno sugeriše trenutak kada je čovečanstvo postalo tako dominantna sila da je ostavilo jedinstven globalni "otisak prsta" na svojoj planeti - kaže geolog Endru Kandi sa Univerziteta Sautempton.

On je član tima stručnjaka koji su pred UNESKO izneli ideju da se geološka epoha u kojoj živimo u nauci nazove "antropocen", jer je prvom uspešnom nuklearnom eksplozijom ljudska vrsta pokrenula niz sledećih koje su ostavile neizbrisiv uticaj na tlo, vodu i vazduh planete i sve ekosisteme na njoj.

Sledeći nuklearni eksperiment, izveden je bacanjem atomske bombe sa obogaćenim uranijumom na japanski grad Hirošimu 6. avgusta 1945, a zatim plutonijumske na Nagasaki 9. avgusta. U svedočenjima naučnika, koja su obelodanjena dugo posle bombardovanja koja su u deliću sekunde spalila stotine hiljada ljudi, otkriveno je da su različiti tipovi bombi utvrđeni da bi se utvrdilo koja ima bolje karakteristike.

Neki naučnici i vojskovođe su i tada upozoravali da ovakvi procesi ne smeju da se pokrenu, ali glas im je zaglušila politika. Jedan od njih bio je i Dvajt Ajzenhauer.

- Vojni sekretar Stimson, posetivši moj štab u Nemačkoj, obavestio me je da se naša vlada sprema da baci atomsku bombu na Japan. Bio sam jedan od onih koji su smatrali da postoji niz ubedljivih razloga da se dovede u pitanje mudrost takvog čina. ... Sekretar, pošto mi je saopštio vest o uspešnom testiranju bombe u Novom Meksiku, i o planu za njeno korišćenje, zatražio je moju reakciju, očigledno očekujući energičan pristanak. Tokom njegovog recitovanja relevantnih činjenica, bio sam svestan osećaja depresije i tako sam mu izneo svoje ozbiljne sumnje, prvo na osnovu mog uverenja da je Japan već poražen i da je bacanje bombe potpuno nepotrebno, a drugo jer sam smatrao da naša zemlja treba da izbegne šokiranje svetskog mnjenja... Verovao sam da je Japan upravo u tom trenutku tražio neki način da se preda uz minimalan gubitak 'obraza'. Sekretar je bio duboko uznemiren mojim stavom - zabeležio je legendarni američki general Dvajt Ajzenhauer, komandant snaga zapadnih saveznika u Evropi i potonji predsednik SAD.

Odluku o bacanju nuklearnih bombi na Japan doneo je američki predsednik Hari Truman, koji je u Belu kuću došao posle iznenadne smrti velikog prethodnika Frenklina Ruzvelta. On nije imao nijedan od njegovih kvaliteta, ali je od početka rata otvoreno pokazivao mržnju prema Rusima.

- Rusi će uskoro biti postavljeni na svoje mesto i tada će Sjedinjene Države preuzeti rukovođenje kretanjem sveta u pravcu u kojem ga treba voditi - govorio je Truman posle detonacije A-bombe.

Dan kasnije otišao je na Potsdamsku konferenciju sa SSSR i Velikom Britanijom posle koje je rekao: "Ukoliko Rusija ne bude sučeljena sa gvozdenom pesnicom i oštrim tonom, novi rat je u nastajanju. Samo jedan jezik oni razumeju..." Ubrzo je u SAD usvojena Trumanova doktrina koja je uključivala tajnu klauzulu "preventivnog napada" na SSSR. Još 1965. američki istoričar Gal Alperovic je javno rekao da su A-bombe bačene na Japan u stvari bile namenjene "disciplinovanju" Sovjetskog Saveza, a pridružio mu se i P. M. S. Bleket: "Bacanje atomske bombe nije poslednji vojni korak u Drugom svetskom ratu; to je prva operacija u okviru hladnog diplomatskog rata protiv Rusije".

U Los Alamosu, štabu naučnika koji su bombu stvarali, vladala je euforija posle testa "Trojstvo". Kao njegova prethodnica, radi kalibracije instrumenata na istom mestu detonirano je 108 tona trinitrotoluena (TNT), tada najsnažnijeg konvencionalnog eksploziva. Nuklearna bomba sa plutonijumskim jezgrom nazvana "spravica" (the gadget) podignuta je 15. jula 1945. na vrh 20 metara visokog čeličnog tornja, da bi se simulirao efekat eksplozije bombe bačene iz aviona. Detoniranje je odlagalo loše vreme i vladala je nervoza u timu oficira i naučnika-kreatora bombe u bunkeru udaljenom 16 kilometara. Kladili su se na rezultate testa, a procene su varirale od neuspeha, preko eksplozije veće od 18 kilotona, do paljenja atmosfere i cele planete. U 5 i 10 ujutru najzad je počelo dvadesetminutno odbrojavanje. U 5 sati, 29 minuta i 45 sekundi blesnula je svetlost jača od najjačeg sunčevog sjaja, a zatim se začula neopisiva grmljavina. Rukovodilac naučnog projekta "Menhetn", fizičar, polihistor i neuravnoteženi mistik Robert Openhajmer počeo je da recituje stihove drevnog indijskog epa Bhagavad gita: "Ako bi svetlost hiljadu sunaca izbila odjednom na nebu, istovremeno - bili bi oni jednaki sjaju tog veličanstva. Ja sam smrt, koja sve uništava, onaj koji preti svetovima".

- Ostavite me na miru sa vašom grižom savesti, to je ipak samo lepa fizika - sam sa sobom se svađao nobelovac Enriko Fermi, koji je bio vodeći naučnik projekta.

Openhajmerovi saradnici su svedočili da je posle eksperimenta kojem je dao ime "Trojstvo" hodao razmetljivo kao šerif iz vesterna.

- Openhajmerovo početno veselje zbog uništenja Hirošime brzo se pretvorilo u očaj jer ga je pogodio značaj onoga što su naučnici i on postigli. Raspoloženje u Los Alamosu se primetno smračilo nakon vesti o Nagasakiju i izveštaja o masovnom razaranju. Openhajmer i drugi su se tešili verovanjem da je bomba donela brzi kraj rata i izbegla skupu invaziju na Japan. Konačna studija istoričara Cujošija Hasegave o kraju rata na Pacifiku "Trka sa neprijateljem", trebalo bi da razbije taj mit jednom zauvek. Hasegava je prvi efikasno koristio ne samo američke i japanske izvore, već i bivše sovjetske arhive i predstavlja mnogo temeljniju i kompleksniju sliku vojnog i diplomatskog kraja rata od one koju nude prethodne studije. Hasegava ubedljivo pokazuje da je sovjetski ulazak u rat 9. avgusta imao mnogo veći uticaj na odluku Japana da se preda nego atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija - navodi američki istoričar profesor Piter Kuznik.

Otvaranje arhiva samo je potvrdilo izjavu Dvajta Ajzenhauera koju je dao u jednom od poslednjih intervjua: "Japanci su bili spremni da se predaju i nije ih bilo potrebno udarati tom grozom. ... Mrzeo sam da vidim da naša zemlja prva koristi takvo oružje".

Arhivski dokumenti su pokazali da su japanske vojskovođe bile spremne da nastave borbu i posle Hirošime i Nagasakija, jer su već u konvencionalnim bombardovanjima Amerikanci uništili 58 od 66 njihovih gradova. Stratezi Japana su čak tačno procenili mesto američke kopnene invazije i pripremili odbranu koja bi im nanela teške gubitke. Za predaju Japana je odlučujuća bila objava rata iz Moskve.

- Bombardovanje u Nagasakiju imalo je malo vidljivog uticaja na japanske donosioce odluka. Ulazak Sovjetskog Saveza se, međutim, pokazao razarajućim, potvrdivši bankrot japanske diplomatije i jednom zauvek eliminišući nadu da će se obezbediti sovjetska pomoć u ublažavanju uslova predaje, dok se istovremeno povećavao rizik od narodnih ustanaka i sovjetskog zauzimanja japanske teritorije. Iako bi neke vođe i dalje radije nastavile da se bore, careva intervencija je zapečatila pobedu mirovne partije - navodi profesor Kuznik.

Posle Drugog svetskog rata počinje trka u osmišljavanju i proizvodnji novih nuklearnih bombi i njihovom testiranju na zemlji, u vazduhu i pod vodom. Sovjetska hidrogenska "car-bomba" domašila je snagu 50 miliona tona trinitrotoluola (TNT), što je gotovo 4.000 puta veća snaga od bombe bačene na Hirošimu!

- Količina radioaktivnih materija u nuklearnom oružju (dominiraju plutonijum 239 i uranijum 235), združena s onim u postojećih 438 nuklearnih električnih centrala, uveliko prevazilazi zbir svih radioaktivnih materija koje postoje u Zemljinoj atmosferi, hidrosferi i u tlu do dubine od nekoliko desetina metara - sumorno je zaključio 2005. na 60. godišnjicu testa "Trojstvo" naš veliki nuklearni fizičar, sada pokojni prof. dr Vladimir Ajdačić.

BROJKE SMRTI

SVET će primetiti da je prva atomska bomba bačena na Hirošimu, vojnu bazu. To je zato što smo u ovom prvom napadu želeli da izbegnemo, koliko je to moguće, ubijanje civila. Ali taj napad je samo upozorenje na stvari koje dolaze - izjavio je 6. avgusta 1945. američki predsednik Hari Truman.

Prema današnjim američkim izvorima u eksplozijama je trenutno poginulo 129.000 - 226.000 žrtava, od čega 20.000 vojnika, a broj ranjenih je bio višestruko veći. Zvaničnici Hirošime su 2013. objavili da je samo u ovom gradu ubijeno 557.478 osoba: 277.996 trenutno, a ostali kasnije od radijacije.