ELEKTRODOM SU UMIRILI "LUDO" SRCE: Formiranjem tima za ablacije na VMA povećavaju se šanse za brže zbrinjavanje pacijenata

Oni su pre nekoliko godina počeli da sprovode ove procedure, ali uz pomoć kolega iz drugih ustanova. Sada su prvi put samostalno, uspešno izveli ovu proceduru lečenja aritmije, poremećaja srčanog ritma od kojeg u Srbiji pati 150.000 ljudi.
Najsavremeniji i najuspešniji vid izlečenja aritmije jeste upravo intervencija radiofrekventne ablacije, tokom koje se kateter uvodi u srce i elektrodom zaustavlja nepravilan rad.

- Što se tiče elektrofiziologije i intervencija tipa radiofrekventnih ablacija, mi smo od 2017. godine počeli sa tim procedurama, ali nismo bili samostalni - kaže docent dr Zoran Jović, načelnik Klinike za kardiologiju.

Vojnomedicinska akademija ima dugu tradiciju aritmologije, a razvoj elektrofiziološke službe započet je dosta rano.

- Iz tehničkih razloga taj razvoj je u jednom periodu stao, ali je ponovo pokrenut početkom ove godine, zahvaljujući kolegama iz Kliničkog centra Srbije i kolegama iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u kojima smo i ja i moje kolege školovani za takvu vrstu procedura - kaže potpukovnik doktor Ivica Đurić, načelnik Odseka za elektrofiziologiju i aritmije.

- Sada smo prvi put samostalno izveli proceduru lečenja jedne kompleksnije pretkomorske aritmije, supraventikularne tahikardije.

Kako ističe doktor Đurić, sama procedura je protekla dobro, pacijent se dobro oseća i redovno se javlja na kontrole.

- Ova procedura zahteva i prisustvo inženjera iz kompanija, kojima se ovom prilikom zahvaljujemo na saradnji, jer bez njih nema razvoja elektrofiziologije u Srbiji. Nadamo se da ćemo u budućnosti moći da povećamo broj ovih procedura, jer su one u Srbiji jako potrebne, s obzirom na to da vrlo mali broj centara uopšte radi elektrofiziologiju, a naročito kompleksne procedure u elektrofiziologiji - navodi dr Đurić.

Stručnjaci su uvereni da osoba sa aritmijama ima više od 150.000 registrovanih, ali tačan broj nije poznat zbog tehničkih nedostataka u segmentu dijagnostikovanja aritmije, kao i nedostataka u ljudstvu.

Neophodna je dobra procena da li bolesnik može biti lečen jednom takvom procedurom, koja, s obzirom na invazivnost, nosi i određene rizike. Ipak, u pitanju je najsavršeniji oblik lečenja za koji u Srbiji postoje duge liste čekanja. To je bio jedan od razloga da se i Vojnomedicinska akademija, sa idejom da pomogne i da se ove liste čekanja smanje, priključi velikim centrima koji ovu proceduru rade dugi niz godina.

- Uspeh procedura, u zavisnosti od aritmije koju lečimo, može da bude i iznad 95 procenata, kao što je slučaj sa našim prvim pacijentom, ali neke druge aritmije, poput atrijalne fibrilacije, koja je najčešća aritmija ne samo u našoj nego i u evropskoj populaciji, leče se takođe interventnom elektrofiziološkom procedurom, ablacijom plućnih vena, sa uspehom koji varira, a u proseku je 60 odsto - kaže dr Đurić.