KAD TRESE ZELAND TREŠĆE I SRBIJU: Građani strepe zbog zemljotresa koji su pre par dana pogodili Srbiju
SERIJA zemljotresa koji su se poslednja dva dana dogodili na nekoliko mesta u Srbiji najverovatnije je posledica podvlačenja afričke ploče pod evropski kontinent. To može, a ne mora da bude posledica smirivanja tla posle razornih zemljotresa koji su se desili u februaru u Turskoj i Siriji. Verovatnije je da su to manji, nezavisni pokreti tla inicirani situacijom u kojoj je deo ploče koji se podvukao "kleknuo".
FOTO: AP/Tanjug
Ovako dr Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu za "Novosti" komentariše najnovija podrhtavanja tla koja su se pre dva dana dogodila u Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici i Kruševcu. U Kragujevcu se dva puta "zatreslo" u razmaku od sat, a jači udar imao je snagu od 3,8 stepeni po Rihterovoj skali. Prethodno, zemljotres jačine 4,2 Rihtera pogodio je područje Hercegovine. Epicentar je bio sedam kilometara od mesta Gruda i 37 od Mostara.
- Teško da to mogu da budu relikti zemljotresa u Turskoj i Siriji, jer je prošlo mnogo vremena - smatra Milovanović. - Jak zemljotres nedavno je pogodio Novi Zeland, što je moglo da poremeti ravnotežu afričke ploče. Podvlačenja afričke ploče pod Evropu mogu kasnije da budu ispraćena i nekim "vulkanizmom". Bilo je manjih erupcija na Tenerifima, a i Etna se malo probudila. Afrička ploča se kreće, naravno i pokreće, i u jednom trenutku se stabilizuje.
Milovanović kaže da je upravo ova ploča "kriva" i za slabije potrese koji se u poslednje vreme skoro svakodnevno događaju na ovim prostorima:
- Pomeranje afričke ploče je nekad intenzivno, a bude i pauza koje se mere godinama. Činjenica je da su u poslednjih 20 godina zemljotresi češći nego što je bilo uobičajeno. Vreme će pokazati da li je to izuzetak od pravila, jer zemljotres ne možemo ni da predvidimo, niti da sprečimo. Energija koja izlazi iz Zemlje je za nas još nedokučiva da bismo mogli da je savladamo.
Naš sagovornik ne isključuje mogućnost da se ponove razorni zemljotresi poput onih u Kraljevu i Mionici:
- Nadamo se da ih neće biti, ali moramo da budemo oprezni. Ako je neko jači od nas, moramo da mu se prilagodimo. Ne samo da budemo oprezni prilikom izgradnje objekata, već treba u svakom trenutku da znamo gde da se sklonimo kad tlo podrhtava. U zatvorenom prostoru treba izbegavati liftove, kuhinje, krevete. Napolju je potrebno potražiti zaravnjen prostor, izbegavati brda i reke. Nekad se dogodi da se i u ravnom delu stvori pukotina. To je, nažalost, nemoguće predvideti. Od prirode možemo sve da očekujemo i zato moramo biti obazrivi.
Ne zavise od godišnjeg doba
JAKI zemljotresi se dešavaju u različitim vremenskim periodima. Ima ih i leti, i u jesen, i u zimu. Stručnjaci kažu da seizmička aktivnost ima svoje cikluse, ali da se ona nikako ne vezuje za godišnja doba, već za geološke strukture. Razorni zemljotres u Skoplju je bio u julu, i kod Trstenika magnitude 5, bio je u julu. Na Rudniku i u Lazarevcu su se desili u proleće, u Mionici u kasnu jesen, dok su na Kopaoniku bili u različitim delovima godine.
Mada živimo na prostoru koji je podložan potresima, profesor kaže da nema razloga za strah i paniku. Zona u kojoj se Afrika podvlači pod Evropu široka je na stotine kilometara. Sad se jedan deo podvlači.
- To je jedna stara, drevna zona još iz doba jure kada je ovde bio okean Tetis i to su sada prostori duž kojih se najlakše oslobađa energija. Kreće od Kraljeva, Kopaonika, preko Grčke, Turske do Himalaja, a gore uzbrdo ide prema Bosni, Banjaluci i čak do Italije. Na našim prostorima jeste bilo jakih zemljotresa, pa i vulkana. To područje se "zatvorilo" i ovo što se događa su samo ublaženi relikti u odnosu na prethodne, a koji mogu da se dese u nekim drugim zemljama. Jako su male šanse da se kod nas dogode zemljotresi iznad šest stepeni po Rihterovoj skali.
Jedan od naših najboljih poznavalaca seizmičkih aktivnosti ističe i dobru stranu ove prirodne pojave.
- Da nema zemljotresa Zemlja bi bila mrtva - kaže Milovanović. - Zemljotresi utiču na stvaranje planinskih venaca. Planine vremenom erodiraju, a kada se svi okeani napune peskom i šljunkom, neće više biti života kakav poznajemo. Zemljotres je, ipak, prirodna pojava koja se odražava na život na našoj planeti. Najbolje ćemo je sprečiti i lečiti ako joj se prilagodimo, jer je ne možemo ni predvideti, niti zaustaviti.