KAZNU OD 35 GODINA IZDRŽAVA U ESTONIJI: Martić iz zatvora traži da mu se ukine presuda za raketiranje Karlovca
MILAN Martić zatražio je od hrvatskog pravosuđa da mu se ukine presuda za raketiranje Karlovca, objavili su zagrebački mediji.
On kaznu od 35 godina zatvora, koje mu je izrekao Haški tribunal, izdržava u estonskom Tartu, ali ovom osudom nije obuhvaćeno granatiranje Karlovca, tokom međuetničkogg sukoba u Hrvatskoj 1991-1995, već samo Zagreba. Zato je pred zagrebačkim Županijskim sudom naknadno osuđen, u odsustvu, 2020. godine, na sedam godina zatvora.
Martićeva žalba prezentovana je na sednici Vrhovnog suda, koji bi o njoj trebalo da odluči, kao i o žalbi Milana Čeleketića, bivšeg generala vojske Republike Srpske Krajine, koji je, takođe u odsustvu, osuđen zbog raketiranja Karlovca i Zagreba na maksimalnih 20 godina zatvora. I on i Martić su nepravosnažno oslobođeni optužbi za raketiranje Jastrebarskog.
Martić u žalbi, koju je predstavio njegov advokat Tihomir Rubeša, smatra da su nepravosnažnom presudom povređene odredbe Kaznenog zakona, jer njegovo delovanje nije pravno kvalifikovano kao produženo kazneno delo, dok Čeleketićevo jeste.
- Već u trenutku podizanja optužnice pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) bilo je jasno da se Martić tereti i za granatiranje Karlovca, Siska i drugih mesta u Hrvatskoj, sve na osnovu jedinstvene zapovesti, no taj sud je odluku doneo samo u odnosu na raketiranje Zagreba. Po mišljenju obrane, u istoj činjeničnoj pravnoj situaciji nije bilo ispravno primeniti različite koncepte - u slučaju Čeleketića produženog kaznenog dela, a u slučaju Martića pojedinačnog kaznenog dela - kazao je Rubeša.
U žalbi je navedeno i da nije dokazano postojanje Martićeve naredbe da se raketnom i topničkom vatrom gađaju civilni ciljevi.
- Upotrebu oružja neposredno određuje zapovednik jedinice, a to nije bio Milan Martić. Neka naredba u smislu napada na određene gradove postojala je i ranije, nije utvrđeno ko ju je doneo, a u spisu postoji podatak da je Čeleketić, 1. maja 1995, na sastanku Veća odbrane u Kninu izričito zapovedio komandantima korpusa da se izvrši odmazda po ciljevima u Sisku, Karlovcu, Zagrebu i Kutini, ali ciljevi nisu precizirani - navedeno je u Martićevoj žalbi.
Kad je u pitanju visina kazne, u žalbi se navodi da je Županijski sud trebalo da izrekne jedinstvenu kaznu, jer se Martić u to vreme već nalazio na izdržavanju kazne koju mu je izrekao Haški sud.
- Propust suda da to učini ide na štetu osuđenika, koji bi u tom slučaju, nakon izdržane prve kazne, morao u celini da odsluži i drugu - naveo je u žalbi Martić, a prenose hrvatski mediji.
Tužilaštvo se žalilo na visinu Martićeve kazne jer je smatraju preniskom i traži da mu se kazna povisi.