SAHRANJEN DEDA ĐORĐE: Čuvar Zejtinlika ispraćen uz himnu "Bože pravde" (FOTO)

U večnost pod srpskom zastavom

Kovčeg sa telom Đorđa Mihailovića ispraćen je do grobnog mesta pod srpskom zastavom. Razlegali su se zvuci orkestra grčke vojne pedadije, aplauzi, potom i truba sa melodijom "Tamo daleko".

U grobnicu je spuštena zemlja iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

Sahranjen Đorđe Mihailović

Uz himnu "Bože pravde" deda Đorđe ispraćen je na večni počinak. Sahranjen je sa svojom šajkačom od koje se nije odvajao.

Veliki broj ljudi došao je da se upiše u knjigu žalosti i poslednji put oprosti od deda Đorđa. Među njima je i porodica Beić iz Rume.

Stigli Selaković i Dodik

Da se u ime Srbije oprosti sa časnom starinom, kako je za njega često govorio, na Zejtinlik je pre nekoliko minuta stigao ministar Nikola Selaković. A ubrzo i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

Venci belih hrizantema pokriveni zastavama

Dok u tišini traje dostojanstven oproštaj najbližih i tiho opelo, na plato ispred mauzoleja pristižu odasvud Srbi i Grci. Ogromni venci belih hrizantema ukrašeni su zastavama, i belim trakama sa porukama zahvalnosti i večnog sećanja na legendarnog čuvara seni junaka.

Pokriven cvećem i sa ikonom na grudima

Supruga Fotini, slomljena od bola, sedi pored odra svog voljenog deda Đorđa.

Stigla garda Vojske Srbije, dogovor pred početak ceremonije

Tužan prizor ispred kamene kuće

Tužan je prizor koji se danas može videti ispred kamene kuće, gde je deda Đorđe proveo ceo život, čuvajući groblja srpskih junaka.

Sahrana u podne

Ovde, u Solunu, očekuju se, uz brojne građane, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.

Časna starina, koji je više od šest decenija bdeo nad humkama srpskih junaka, pridružiće se svojim usnulim pukovima u podne. Večno počivalište deda Đorđa biće, po njegovoj želji, u zajedničkoj grobnici gde su sahranjeni njegov deda Savo i otac Đuro, čiji je zavet preuzeo da, kao i oni, čuva ovo sveto mesto. Ali on je bio više od čuvara. Bio je domaći kustos, sjajan govornik o slavi srpskih junaka.

Znao je gde koji od njih počiva, odakle je, bilo je dovoljno da potomci koji stignu, kažu samo prezime, on ih vodi do grobnog mesta, obradovan što junak koji je kosti ostavio na ovom parčetu grčke zemlje, nije zaboravljen.

Kapije Zejtinlika su, kako su se uverili reporteri "Novosti", otvorene pre pola sata.

Groblje je uređeno da u svečanom miru primi još jednog, neponovljivog heroja, istrajnog  podvižnika, koji je čuvao uspomene na osam hiljada srpskih ratnika palih za slobodu otadžbine u odsudnom proboju Solunskog fronta u završnici Velikog rata.

Sa kapije Zejtinlika vidi se terasa Mihailovića, preoznatljiva po srpskoj zastavi. Uz ovo znamenje dočekao je i ispraćao goste, s posebnom ljubavlju one koji su stizali iz Srbije. Odabrao je ovo mesto za svoj dom, pre koju godinu, kako bi čim se probudi, pogledao na Zejtinlik.

Prva slika s kojom smo se suočili rastužila bi svakog ko je samo jednom čuo priču o deda Đorđu. Kao nekad on, kada porani i motri na nepregledno polje belih, mermernih krstova, jutros je na tersi bila samo njegova supruga Fotini, kojoj je on darovao ime - Svetlana.

Mahnula je istim onim pokretom ruke kao nekad, dok su nas zajedno ispraćali. Ovoga puta bez osmeha. Činilo se da, kao nekad, pogledom prati Đorđa kome se, kada on počisti groblje, provetri kosturnicu, ubrzo pridruživala. Da nalije rakiju, iznese voštanice, obriše ikone u Mauzoleju.

Zaista je terasa Mihailovića uspomena na slike dok on salutira u vojničkoj uniformi, pod šajkačom. Porodica mu je ispunila želju i biće sahranjen u svom radno-paradnom odelu i sa šajkačom od koje se nije odvajao.

Država Srbija će snositi i sve troškove sahrane.