BIO JE JEDAN OD NAJBOLJIH HARMONIKAŠA JUGOSLAVIJE: Živeo je skromno, na svirke išao biciklom - ove nedelje mu se odužuju mladi muzičari

Da se o njegovim dostignućima ponovo govori, zaslužni su u rodnom kraju, gde 5. jula u Opštinskoj biblioteci počinje Festival harmonike “Žilićevi dani”. Najbolji harmonikaši plasiraće se na Međunarodni festival „Prva harmonika Srbije“, koji se već šest decenija organizuje u Sokobanji.

Priča o Žiliću počinje od priče o njegovom apsolutnom sluhu, koji je zaslužan za njegovu karijeru bez ijednog dana formalnog muzičkog obrazovanja. Bio je pobednik velikih nacionalih festivala, čak tri puta najbolji na festivalu Prva harmonika.

- Dragan Matić - Žilić je bio skroman čovek, poznat po tome što je na svirke u okolini putovao biciklom, noseći harmoniku na leđima, po svakakvom vremenu - objavljeno je na FB „Varvarin u slici i reči“.- Kasnije je u fabrici Crvena zastava kupio „fiću“. Kad je auto počeo da se kvari on ga je prodao, pa je ponovo otišao u Kragujevac, i kupio novi. Tako je izmenjao četiri auta, ostajući veran „fići“do kraja života.

Pored "fiće", glavni zaštitni znak legendarnog muzičara bila je „dalapa“. Prvu harmoniku ove marke kupio je 1943. godine. Otac je prodao taj instrument i bez njegovog znanja.Od tog novca kupio je njivu. Mlađi Žilić je nikada nije prežalio.

- Tri-četiri godine pred smrt Žilić je uspeo da pronađe svoju omiljenu harmoniku, u nekom selu u blizini Ražnja - deo je priče ovog zanimljivog čoveka. - Pokušao je da je otkupi od tadašnjeg vlasnika, ali se on predomišljao. Harmonika je bila u lošem stanju. Svom zetu Ljubodragu Milanoviću opisivao je kako je harmonika stajala na podu u uglu sobe, dok je gazdino dete sedelo na njoj i klackalo se. Kako nisu mogli da se pogode oko cene, Žilić je gazdi harmonike ostavio adresiranu poštansku dopisnicu, da bi gazda mogao, ako se reši da je proda, lako da mu javi. Posle dve nedelje gazda ga je zaista i pozvao, i Žilić je ponovo došao do svoje miljenice. Pred smrt je zavetovao porodicu da tu harmoniku nikada ne prodaju.

Sarađivao je sa velikim imenima, poput Radojke i Tineta Živković, Rajčeta Gavrilovića, Marisava Mareta Jovanovića, Živojina Đukića, Milisava Milića Bolića, Radisava Disa Popovića, Dragoslava Popovića. Pratio je poznate pevače na koncertima širom Jugoslavije, a jedno vreme je nastupao u jugoslovenskoj kafani u Nemačkoj, u Štutgartu, zajedno sa Cunetom Gojkovićem. Komponovao je veliki broj narodnih kola i pesama.

- Sa Zoranom Pejkovićem i Mihajlom Milovanovićem Cigom snimio je jednu ploču, a sa svojim ansamblom snimio je i prvu verziju pesme „Skeledžijo na Moravi“ 1967. godine, koju su otpevali Petar Tanasijević i Toma Đorđević Rasinac- objavljeno je na društvenim mrežama. - Poslednje godine života posvetio se popravljanju harmonika, ali i podučavanju mladih hamronikaša u Bošnjanu,selu koje je upravo najpoznatije po virtuozima na ovom instrumentu.