KAKVO JE LETO PRED NAMA Meteorolog otkriva: Zagrevanje utiče na širenje virusa, ali i na sve češće zemljotrese

U Srbiji gotovo svakodnevno imamo zabeležene manje potrese. Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, na učestalije zemljotrese, kao i širenje virusa, utiče globalno zagrevanje. 

- Zbog zagrevanja smo imali špansku groznicu, pa 100 godina posle koronu, i onda vidimo da kada se desi toplotni talas dolazi do širenja i pandemije virusa. A kako se zagreva zemlja dolazi i do zemljotresa - objašnjava on i dodaje da je pred nama tropsko leto sa visokim temperatura. 

Imaćemo čestu pojavu kiša, na svakih nekoliko dana, sve do 20. jula. Posle toga temperature će ići i do 40 stepeni. Najtopliji period će biti do sredine avgusta, i ovo važi za kontinentalni deo - kaže Ristić.

Kako navodi, toplota, prema teoriji "Tajna veza između klime, vulkana i zemljotresa", odnosno geotermalna energija koja dolazi iz unutrašnjosti Zemlje, iz njenog jezgra, osim što dovodi do pojave zemljotresa i vulkana, takođe je odgovorna i za klimatske promene.

- Kada iz Zemljinog jezgra dolazi više geotermalne energije, zemljotresi i vulkani su češći i jači, a temperatura na samoj planeti raste, javlja se efekat globalnog zagrevanja. Zemljino jezgro predstavlja središnji deo unutrašnjosti planete i njegova temperatura je gotovo ista kao temperatura Sunca, oko 6000°C, dok je pritisak čak tri miliona atm. Međutim, Sunce je od naše planete udaljeno skoro 150 miliona kilometara, dok je jezgro od Zemljine površine udaljeno svega 6000km. To nas dovodi do činjenice da se unutar Zemlje akumuliraju velike količine geotermalne energije, koja se putem toplotne provodljivosti, konvekcije i advekcije prenosi na površinu Zemlje i njen čvrsti omotač – litosferu. Istraživači su u par navrata pokušavali da prodru u unutrašnjost Zemlje bušenjem rupa, ali su naišli na paklene temperature i stali nakon dvanaestog kilometra, jer je temperatura bila 180°C, umesto očekivanih 100°C - objašnjava Ristić pa zaključuje: 

- Aktuelne događaje, sve češće zemljotrese i vulkane, kao i globalno zagrevanje shvatiti kao upozorenje da se u unutrašnjosti Zemlje dešavaju neke promene - navodi on.

Ističe, uočeno je da se učestalost ovih zemljotresa povećala za 3,34% tokom perioda za koji su vršena istraživanja, kao i da je srednja maksimalna magnituda porasla sa 7,91 na 8,17.

- Ono što se može uočiti, ukoliko uz frekvenciju zemljotresa posmatramo i promenu klime, jeste da se uporedo sa otopljenjima dešava povećan broj zemljotresa. Pre 1890. godine naša planeta nalazila se u mirnijem, ali istovremeno i hladnijem periodu. Posle 1890. pa sve do 1940. godine nailazi faza otopljenja na našoj planeti, poznatija kao „Zagrevanje ranog 20. veka” (The Early 20th Century Warming). Ovaj period se karakteriše povećanom seizmičkom aktivnošću, porastom broja jakih zemljotresa i aktivnosti vulkana. Ono što je takođe karakteristično za ovaj period jeste da su se na Arktiku desile dve serije zemljotresa i da su obe prethodile naglom porastu temperatura. Usled tog osetnog otopljenja, ledeni pokrivač u oblasti severnog pola naglo se topio. Jedan tim istraživača pratio je temperature na Arktiku i, na osnovu seizmičkih podataka iz prošlosti, došao do zaključka da su razlozi za otopljenje geodinamičke prirode. Pojačanu seizmičku aktivnost početkom 20. veka obeležili su i zemljotres u Ekvadoru 1906. godine magnitude 8,8, Italiji 1908. godine, magnitude 7,2, zatim zemljotresi u Kini 1920. godine (magnitude 8,6), 1927. godine (magnitude 7,9) i 1932. godine (magnituda 7,6), kao i zemljotresi u Japanu i Kamčatki 1923. godine (magnituda 7,9 i 8,5) i Pakistanu 1935. godine (magnituda 7,5).

- U ovom periodu, tačnije 24. marta 1922. godine dogodio se i najjači zemljotres u Srbiji magnitude 6,1. Epicentar zemljotresa bio je u Lazarevcu, ali se potres osetio širom čitave zemlje, a najviše u Beogradu. Još neki zapamćeni zemljotresi u Srbiji iz ovog perioda su zemljotres u Uroševcu 1921. godine (5,7) i na Rudniku 1927. godine (6,0).

On u svom izlaganju dalje navodi: 

- Od 1970. godine primetan je manji broj jakih zemljotresa, odnosno smanjena aktivnost planete Zemlje. Sa klimatske strane, ovaj period na našoj planeti karakteriše se nižim temperaturama, odnosno tada je Zemlje prolazila kroz mini ledeno doba. U ovom periodu zabeležen je manji broj jakih zemljotresa.

- Od kraja 20. veka naša planeta prolazi kroz period globalnog otopljenja, ali istovremeno primetno je ponovno povećanje seizmičke aktivnosti. Do 1993. godine prosek zemljotresa magnitude 8 ili više bio je 6,6 po deceniji, sa rekordnih devet zabeleženih između 1944. i 1953. godine. U periodu od 1994. do 2013. godine zabeleženo je ukupno 25 ovih zemljotresa, i to 9 od 1994. do 2003. i 16 u periodu 2004-2013. Krajem 2004. godine dogodio se zemljotres u Indijskom okeanu koji je poznat pod nazivom Sumatra-Andaman. Magnituda zemljotresa najpre je procenjena na 9, a kasnije je ispostavilo da je ipak bila veća, između 9,1 i 9,3. Ovaj katastrofalni zemljotres pokrenuo je seriju cunamija u Indijskom okeanu, koji su odneli više od 200 hiljada života. Još jedan upamćeni zemljotres u Indoneziji dogodio se u martu 2005. godine i imao je magnitudu 8,7. Veoma jak zemljotres, magnitude 9, desio se u martu 2011. godine u Japanu. Takođe je pokrenuo razvoj cunamija koji je izazvao katastrofalne posledice. Najskoriji razorni zemljotres magnitude 7,8 pogodio je Tursku i Siriju u februaru 2023. godine. Neki od jačih zemljotresa koji su u ovom periodu pogodili našu zemlju bili su u Mionici 1998. i u Kraljevu 2010. godine. Od razornijih zemljotresa u regionu, najskoriji dogodio se u Hrvatskoj krajem 2020. godine, magnitude 6,3.

(Alo.rs)

BONUS VIDEO: UKUPNO 30 AUTOMOBILA, A NE KOLONA: Kako su na N1 lažno predstavili šta se dešava na protestu