NEZAUSTAVLJIVE NAMERE MOĆNIKA: Uloga italijanske, nemačke, sovjetske i francuske tajne službe u likvidaciji kralja Aleksandra i Luja Bartua

Kao nekom nevidljivom rukom bila je izbrisana politička pozadina zametka terorizma na mapi 20. veka. Očito je trebalo ukloniti tog „jakog čoveka sa Balkana“, rastrzanog  između privrženosti Parizu i pragmatične vezanosti za Berlin.

Njegov politički testament,  prerastanje  Male Antante, iz vojnog saveza, u ekonomsku i društvenu zajednicu, i duboko zaoranu brazdu za stvaranje Balkanskog saveza  postao je opterećenje za Evropu, za Evropu koja je nasledila darove svojih predaka koji su predodredili tu čudnu putanju, koja se kretala od vešto protkanih izliva pažnje i romantičnog čara, do obesnog i bespoštednog i osvetničkog razračunavanja sa svakim ko im stoji na putu.

JEDINO je sigurno da nijedan atentat na vladara i državnika nije unapred toliko najavljivan i da, uprkos tome, nisu bile lošije organizovane i sprovedene mere bezbednosti.

Pored upozorenja sa svih strana, pokazalo se da namere moćnika niko nije mogao da zaustavi. Produžena ruka „gospodara sveta“ i dalje se  oseća i  zato je valjda dosije o likvidaciji Aleksandra i Luja Bartua “iza sedam brava”.

Ostaje na kraju samo jedno pitanje - ko se plaši mrtvog kralja i zašto?