PUCNJI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU: Ubistvom kralja Aleksandra srušeno je razdoblje evropskog mira
UBISTVA vladara predstavljaju jednu od velikih, opsesivnih tema moderne evropske i svetske istorije.
* Među njima ponajviše ima onih atentata, počevši od ubistva ruskog cara Pavla I Romanova 1801. godine, pa sve do atentata na jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934, čiji su nalogodavci ostali skriveni u prestonicama velikih sila. Sa protokom vremena, opipljivih dokaza je, po pravilu, sve manje. Oni su, neretko, sistematski uništavani, da bi se zametnuli tragovi i poništila sećanja...
* SMRTONOSNI hici teroriste Velička Dimitrova Kerima, ispaljeni na kralja Aleksandra iz pištolja „mauser C-96“, kalibra 7,63x25 mm, onim istim koji je korišćen prilikom likvidacije cara Nikolaja Romanova i čitave porodice, obeležiće 9. oktobar 1934. godine u evropskoj vertikalnoj hronologiji istorijskog sleda kao krah galske nadmenosti u zaštiti jednog od najvernijih saveznika i dugo nagoveštavanog sumraka tog savezništva.
Neshvatljiva francuska nebrižljivost i neodgovornost za život jugoslovenskog suverena, u slaganju mozaika događanja i dokaza koji će biti priloženi na stranicama „Istorijskog dodatka“, samo otvaraju pitanje o umešanosti dela zvaničnog Pariza u zločinački cilj u Marselju. Kralj Aleksandar I Karađorđević prepušten je tog zlokobnog utorka ustaškim teroristima na milost i nemilost. Ubica, da je hteo, “mogao je kralja zaklati, ili rukama zadaviti, tako mu je blizu prišao” , zapisao je bivši predsednik Vlade i ministar Vojislav Marinković.
* PUCNjI bugarskog atentatora bili su nagoveštaj novog svetskog rata... Versajska Evropa bila je na izdisaju. Stari savezi nisu više ništa značili. Počelo je ukrcavanje u voz u kojem nije bilo mesta za male države