KINA PIKIRA MESEC! Peking u trci sa sad najavio iskrcavanje astronauta na zemljin satelit do 2030. godine

- Kina se najpre priprema za kratak boravak na površini Meseca - rekao je na konferenciji za medije zamenik direktora kineske svemirske agencije sa ljudskom posadom Lin Sicijang. - Dve misije sa posadom godišnje bile bi dovoljne za izvođenje kineskih ciljeva.

Kina je predstavila i novu posadu za njenu svemirsku stanicu Tijangong, od tri sekcije, koja je završena prošlog novembra.

- Četvrti modul biće dodat u odgovarajuće vreme kako bi se unapredila podrška naučnim eksperimentima i obezbedili poboljšani uslovi rada i života posadi - najavio je Lin.
U utorak će ka stanici Tijangong poleteti nova posada, u kojoj će po prvi put, pored pripadnika kineske Narodnooslobodilačke vojske, biti uključeni i civili.

Stručnjaci smatraju da je u toku novi čin trke u svemiru, koja je počela u vreme Hladnog rata, nakon što su Sovjeti uspešno lansirali prvi veštački satelit "Sputnjik" u Zemljinu orbitu. Od tada do pada Berlinskog zida budžeti supersila su izdvajali astronomska sredstva za svemirske projekte i prototipove letelica koje bi bile čudo da se i danas naprave.

- Danas za SAD Rusija nije glavni problem i takmac u svemiru, kako je bilo u vreme Hladnog rata - kaže inženjer Drago I. Dragović, autor nekoliko desetina knjiga i hiljada članaka o astronautici. - Ako se pogleda šira slika, vidi se da su Kinezi punom parom krenuli u svemir i da stižu Amerikance. Kineski "cunami" koji se dešava na kosmičkim istraživanjima je neverovatan, ali se o tome veoma malo izveštava. O tome upravo svedoči činjenica da su Amerikanci brže-bolje pokrenuli projekat "Artemis" kada su videli da su Kinezi prvi prošli strateškom orbitom oko Meseca i ispitali je.

Zvanično proklamovani američki cilj misije "Artemis" je da 2025. na Mesec vrati kosmonaute koji na pustom Zemljinom satelitu bez vode i atmosfere treba da ostanu duže vreme i počnu da prave prvu ljudsku koloniju, koja će se širiti dolaskom sledećih misija i dugoročno postati odskočna daska za odlazak ljudi na Mars. Stručnjaci pak smatraju da je priča o Mesecu samo maska za pravi cilj.

- Svemirske misije su ogromni poduhvati koji izazivaju divljenje i basnoslovno koštaju, o čemu mediji gromoglasno izveštavaju, a ta buka zaglušuje osnovno pitanje: šta je prava svrha takvih izuzetnih napora - smatra inženjer Dragović. - Suštinski odgovor leži u činjenici da o pokretanju kosmičkih misija ne odlučuju naučnici već političari, pa je i njihov motiv politički i, naravno, vojni. Mislim da nam sledi vreme kolonijalne trke u vasioni, prvo za orbite, a jednog dana i za teritorije.

O značaju orbita i kosmičkih postrojenja raspravljalo se nedavno i na godišnjem simpozijumu Svemirske fondacija (Space Foundation) u Kolorado Springsu.

Tod Harison iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) naglasio je da upotreba komercijalnih satelitskih komunikacija u vojne svrhe, kakva je primenjena u sukobu u Ukrajini, predstavlja istorijsku promenu. Konflikt u Ukrajini, takođe, verovatno menja način na koji će Kina razmišljati o bilo kakvoj potencijalnoj vojnoj akciji na Tajvanu.

Posmatranje kako Rusija gubi informacioni rat zbog velikog učešća komercijalnih kosmičkih operatera, može značiti da Peking neće biti voljan da dozvoli da im se to dogodi i da će možda biti agresivniji.

Da će Amerika u budućnosti voditi rat na Dalekom istoku, sugerisala je i Lin Rajt, bivša zamenica direktora Pomorske obaveštajne službe.

- U ratu u Ukrajini svi znaju ko je loš momak, uključujući i kompanije za komercijalna satelitska snimanja. Neće biti isto u borbi u Aziji, jer će verovatno postojati mnoštvo konkurenata koji bi možda želeli da otkriju akcije SAD- rekla je Lin Rajt.n