Pismo majke ubijene devojčice u "Ribnikaru": Potresnim rečima se obratila Kostinim roditeljima

Pismo naslovljeno sa "Roditeljima nelečenog dečaka" prenosimo u celosti:

"....ako nas ikada budete tražili i poželeli da kažete: "Molim vas oprostite, nismo znali bolje i mnogo nam je žao..."

Znate, mi više u ovozemaljsku pravdu ne verujemo... ali se trudimo da nastavimo da verujemo u ljudskost i u istinu...

Verujem da vam je dobro poznata činjenica da je naše odeljenje VII-2 bilo jedno izuzetno odeljenje, ne zato što je bilo sastavljeno od odličnih đaka, već zato što su to bila dobra deca i dobri prijatelji jedni drugima. Oni su u školu odlazili nasmejani i vraćali se zadovoljni.

Sećate se da su nam deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku... pa dobijali smo njihove video-snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete... znate i da su se svi zajedno kartali i smejali u sobama do kasno u noć.

Kako ne biste znali, kada ste puni zahvalnosti zvali razrednog starešinu i zahvaljivali se što vam je sin tako lepo prihvaćen od strane drugara u novom odeljenju u koje ste izabrali da ga prebacite.

Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih 7 dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba?!
Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć i vas roditelja i stručnih lica?

Tragedija koja nas je zadesila je toliko strašna, bolna i nepojmljiva, da se svakodnevno borimo za udah.

Misli koje će nas doživotno moriti su: Zašto mu niste pomogli?! Zašto ste ga obučavali u streljani i kod njega razvijali i gajili tako jezive veštine pucanja i ubijanja, dok smo mi našu decu vodili na časove umetnosti i sporta?!

Ako niste bili svesni svoje uloge u nezapamćenoj tragediji od 3. maja 2023. godine, onda biste se morali osvestiti i shvatiti da se nažalost ovde suočavamo sa tragedijom nakon tragedije koja poprima svetske razmere. Jasno nam je da javno mnjenje traži neki smisao - razlog sa ciljem da se ovakav zločin na neki način obrazloži i shvati kako je do njega došlo?

Da se razumemo, vršnjačko nasilje je krucijalna tema današnjeg doba kojoj se mora posvetiti najveća pažnja i briga kako bi se ono zaustavilo. Ali se u ovoj tragediji ono nije desilo niti biste smeli ponovo da se obmanjujete i krijete iza neistine.

Izvinjavam se, desilo se na najpogubniji mogući način, ali od strane vašeg deteta prema našoj deci.

Da li ste svesni činjenice da preživeli i ranjeni dobijaju životne pretnje iz celog sveta jer će "neko završiti ono što je započeto", u bolesnom ubeđenju o zadovoljenju pravde za "maltretiranog" dečaka.

Vi dobro znate da su ga deca VII-2 naivno prihvatila, pružila mu ruku prijateljstva i to je sve što su njihova zlatna srca mogla da urade... sve drugo je bilo na vama koji ste za njega odgovorni i stručnim službama koje su morale da zadrže objektivnost onda kada nastupi roditeljska slabost.

Znate, 21. vek je nažalost vek bez srama... ne bi trebalo da je u ovom veku bila sramota potražiti svu stručnu raspoloživu pomoć današnjice.

Kada vas opet budu pitali, razmislite hoćete li ponoviti: "Nisam kriv" ili ćete makar reći: pogrešili smo, nismo znali bolje...

Tada možda niste znali, ali je sada bolna istina iza svih nas i trebalo bi da možete bolje... makar da kažete: "Oprostite, mnogo nam je žao, vaša deca ni za šta nisu kriva!"

Ovde nije u pitanju samo lična tragedija, već kolektivna tragedija jednog društva jer su stradala izuzetna deca koja su bila na pravom putu da postanu sjajni ljudi i koji su sa nesuđenim sopstvenim porodicama trebala da budu zalog ovom društvu.

I dalje se molimo za spasenje vaših duša, ali bez priznanja, nema ni pokajanja", napisala je ona.