"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Koliko Srbi u dijaspori čuvaju svoj identitet, jezik, kulturu...

Cilj je da se uz oslonac na državu Srbiju i Srpsku pravoslavnu crkvu uspostave što čvršće veze sa približno 4,5 miliona sunarodnika koji žive izvan domovine. Oni predstavljaju značajan deo sveukupnog srpskog bića.

Matičin odbor osnovan je na inicijativu predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića. Na osnivačkoj sednici za predsednika Odbora imenovan je prof. dr Vladimir Grečić, izvanredan poznavalac naše dijaspore, a potpredsednici su prof. Krinka Vidaković Petrov, čija sfera interesovanja su ponajviše Srbi u Americi i u Izraelu, i prof. dr Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, koji je dugo živeo u SAD, ali se vratio u Srbiju i nastavio da se bavi naučnom dijasporom.

- Matica srpska je uvek, više ili manje u datim okolnostima, bila okrenuta našoj dijaspori. I ranije smo imali članova (matičara) iz inostranstva, ljude koji su se bavili srbističkim ili slavističkim temama - kaže za "Novosti" prof. dr Stanić, dvadesetosmi po redu Matičin predsednik. - Sarađivali smo sa istaknutim pojedincima i institucijama koje su naši ljudi osnovali širom sveta.

Poslednjih godina, podseća dr Stanić, Matica je intenzivirala saradnju sa Teslinom naučnom fondacijom, koja se ne bavi samo naukom, nego i drugim oblicima srpskog identiteta u Americi. Sveobuhvatniju saradnju sa našim iseljenicima, smatra naš sagovornik, nemoguće je postići bez podrške naše države i SPC. Da su crkve mesta okupljanja naših ljudi u inostranstvu Stanić je uvideo još pre četrdesetak godina, dok je školske 1984/85. godine na Mičigenskom univerzitetu u En Arboru obavljao posao lektora za srpski jezik:

- Uvideo sam da hramovi i pojedine kulturne organizacije okupljaju naše ljude u dijaspori u najvećem broju. - Neophodna je saradnja sa našom crkvom i državom. Želimo da one prepoznaju u našim naporima nešto od čega će ceo naš narod, država i naše društvo imati koristi. Naša je ideja da mi budemo intelektualno-stvaralački pogon ove čitave priče u vezi sa dijasporom.

Da iseljeništvo našeg naroda nije ni nov niti nepoznat fenomen već, naprotiv, ima dugu tradiciju, ističe predsednik Odbora dr Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, redovni član Srpske akademije ekonomskih nauka i Naučnog društva ekonomista Srbije. Bio je ekspert UN za migracije. Polje njegovog interesovanja su međunarodne migracije stanovništva, uključujući "odliv mozgova", osobito seobe Srba i pitanja izbeglica.

- Najranije seobe, poznate u istoriji kao Seobe Srba, odvijale su se pod pritiskom Turaka i imale su politički, ali i ekonomski karakter. Veće seobe prema severu, u zemlje preko Save i Dunava, zabeležene su u 17, 18. i 19. veku - ističe prof Grečić.

U novijoj istoriji Srbija se suočavala sa svim vrstama migracija stanovništva. Savremeno srpsko iseljeništvo karakteriše intenzivnija integracija, pa i izraženija asimilacija nego što je ranije bio slučaj. To vodi slabljenju nacionalnog identiteta i jenjavanju veza sa otadžbinom. Gotovo da nema zemlje na planeti u kojoj nema Srba.

Istraživanja pokazuju da je srpska dijaspora najbrojnija na Zapadnoj i istočnoj obali SAD, ali i na granici SAD i Kanade, kao i u Zapadnoj Evropi. Poslednjih godina sve nas je više u Kini, Rusiji i na Bliskom istoku. Veze sa domovinom i srpskim identitetom s vremenom blede u manjoj ili većoj meri usled potrebe da se u novoj sredini što pre nauči novi jezik, nađe posao, deca u školi prilagode. Može li Matičin odbor doprineti da te spone sa Srbijom očvrsnu?

- Nastojaćemo da pokrenemo opsežnije bavljenje pitanjima migracija, iseljeništva i drugih relevantnih demografskih istraživanja. Očekujemo značajnu saradnju sa članovima Saveta Odbora Matice srpske za iseljeništvo iz rasejanja. Za realizaciju ciljeva koje članovi Odbora na početku svog rada sugerišu, neophodan je trojni sistem rada: umreženost države, Crkve i Matice srpske - naglašava prof Grečić.

Odbor će brojne ideje razmatrati na naučnim skupovima koji su već u pripremi. Rezultate naučno-istraživačkog i prosvetnog rada objavljivaće u posebnim edicijama, a u planu je i pokretanje posebne periodične publikacije o srpskom iseljeništvu.

Gujonova bezgranična pomoć

Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu (u sastavu Ministarstva spoljnih poslova) naše je bogatstvo koje nam je palo s neba - kaže prof. dr Dragan Stanić. - Juna 2020. godine izabrali smo ga za Matičinog počasnog člana, a od kada je potom došao na čelo Uprave, veoma lepo sarađujemo, a on je nekoliko skupova sa Srbima iz regiona održao upravo u Matici.