NEBO NE PLAČE KADA BOG PRIMA SVOJE ANĐELE: Potresne slike na sahrani ubijene devojčice, ostaje pitanje - Zašto je to moralo da se desi?
NA BEŽANIJSKOM groblju juče je na večni počinak ispraćena Bojana Asović, devojčica koja je, kao i još sedmoro njenih školskih drugova, nastradala u stravičnom masakru u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Mnogo ljudi došlo je na njen poslednji ispraćaj. Prelepi mali anđeo smešio im se sa - umrlice.
D. MATOVIĆ
Bojanini roditelji su bili neutešni. Ispred njih, u kapeli, sanduk prekriven belim cvećem. Na njemu fotografija nasmejane, bezbrižne devojčice, koje više nema. Dugo su u suzama primali saučešće, reči podrške i saosećanja. Samo oni znaju kolika je bol život bez njihove mezimice. D. MATOVIĆ
Skrhani tugom u stopu su pratili pogrebna kola u kojima je telo njihove ćerke. Činilo se da žele da je još jednom zagrle. Njihova slomljena srca ispunjena su nerazumevanjem i strahotom. U toj praznini odzvanjalo je pitanje: Zašto je morao da se dogodi tako strašan zločin koji će ih ostaviti neutešnima?
- Draga naša Boko, tvoj život, koji je naglo prekinut zločinačkom rukom, bio je isuviše kratak, ali ćeš nastaviti da postojiš u našim mislima i srcima. Svi koji su imali sreću da te upoznaju bili su osvojeni tvojom dobrotom, ljubaznošću, ophođenjem. Tokom igranja sa tobom, umeli smo da izgubimo pojam o vremenu, ali sada bez tebe kao da je vreme stalo - govorio je na Bojaninom grobu porodični prijatelj Mladen Ćetković. D. MATOVIĆ
Otac, majka, bake, deke, ujak i stric nisu imali snage da govore. Zanemeli su od bola.
- Bila si kreativna i brižna, a svoje najdraže si umela da obraduješ crtežima koje ćemo zauvek čuvati - nastavio je Ćetković. - Omiljeni predmet ti je bio francuski, a tvoje interesovanje nisu poznavali granice. Planovi o kojima si nam pričala nikada se neće ostvariti, a svako sećanje na tebe će nam terati suze na oči. Tvoj prelepi osmeh i radost koju si nam prenosila će zauvek biti u našim mislima. Sve tvoje fotografije i snimci sa rođendana i putovanja, okružena drugarima i porodicom, biće nam uspomena na život koji smo vodili dok si ti bila deo njega. Naša Boko, trebalo je da te pratimo na životnim i sportskim uspesima, a ne u večnu kuću. D. MATOVIĆ
SEĆANjA
NEPOSREDNO pre ukopa, Bojana je ispraćena stihovima:
"Neka nas ne bude ako budemo prestali da te se sećamo Bojana, jer tada više ni nas ne bi bilo, možda bi ostao jedan ugarak goli, od ovog velikoga celoga ognjišta."
Juče ujutru nebo nije pustilo suzu, nego je briznulo u plač. Ali oblaci su se sklonili kada je devojčicino telo spušteno u grobnicu. Kažu da nebo ne plače kad Bog prima svoje anđele.