UČITELJICA HEROINA IZVELA ĐAKE USRED PUCNJAVE: Roditelji su dobili "uputstvo" da dođu nasmejani i zagrle decu

- Bila sam u zbornici kada su se začuli pucnji, jer su moja deca imala čas francuskog. Nisam znala šta se dešava, ali sam osetila da moram da reagujem sabrano i da izvedem učenike. Ušla sam na čas, deca su bila već uznemirena. Mališane ne možete prevariti, oni nepogrešivo, na najelementarnijem nivou, osećaju opasnost i traže zaštitu. Kada su sa roditeljima, deca gledaju u njih i podražavaju ih, a u školi roditeljsku ulogu ima učitelj. Rekla sam im da je pucnjava vatromet i da idemo u park da se pripremamo za rekreativnu nastavu - kaže Ramona Ručnov.

Deca su se obradovala i bila spremna da jurnu napolje, ali učiteljica ih je tobože strogo postrojila u kolonu. Naredila je da se drže za ruke, da bi na minimum smanjila rizik da se mališani uplaše i rasprše, jer je pucnjava još trajala.

- Deca su se radovala i u redu, kao da se ništa ne dešava, izašli smo iz zgrade. Odvela sam ih što dalje od škole, na kraj parka, a zatim pozvala roditelje. Rekla sam im da moraju da dođu sa osmehom i da zagrle decu, da ne smeju da ih traumatizuju, ma šta da su čuli o događajima u školi. Ključ za krizne situacije je sabranost i svest da ste i kao roditelj i kao prosvetni radnik uzor deci. Ko to ne poštuje, izdaje decu. Nažalost, te odgovornosti se mnogi odriču i doslovno upropaštavaju decu - kaže Ramona Ručnov.

Sabranost učiteljice, ogromno znanje i posvećenost prosveti ostavljaju dubok utisak, podsećajući na ona vremena kada je zvanje učitelja u Srbiji bilo među tri najuglednije profesije.

- Ovakva tragedija je mogla da se desi u bilo kojoj školi i može da se ponovi, ako se hitno ne reaguje prosvetnom reformom, koja nije reformisanje udžbenika, već suštinska promena odnosa prema deci. Podržavam plan koji je izneo predsednik Vučić, naročito da se iz medija uklone nasilni sadržaji. Pitam se samo zašto smo morali njega da čekamo da to kaže. I, kako niko nije primetio šta taj nesrećni dečak sprema, a znalo se da je godinama bio kinjen od vršnjaka i podvrgnut najgoroj kazni za decu, isključivanju i ignorisanju. Zašto se toleriše da vrline i izuzetnost dece postaju uzrok njihovih patnji i poniženja od nasilnih vršnjaka - upitala je Ramona Ručnov.

LICEMERNI PLAČ NE POMAŽE

UČITELjICA upozorava da se u svim školama dešava nasilje, ali da se problem gura pod tepih i nasilnici prolaze nekažnjeno.

- Bilo je samo pitanje vremena kada će neko odlučiti da uzme ono što zamišlja kao pravdu, u svoje ruke. Suštinsko pitanje je kako je trinestogodišnji dečak naučio da tako vešto barata oružjem i da pravi Molotovljev koktel? Ko sme deci da prenosi ubilačka znanja i veštine? To što sada mnogi licemerno javno plaču, ništa ne rešava. Poslednji je čas da se naše društvo suoči sa sobom i da prihvati odgovornost prema deci.