SAŠA (19) STRADAO NA KOŠARAMA, MAJCI POSLE SAHRANE STIGLO NJEGOVO PISMO: "Ne verujem da ću se izvući"

Taj napad ostao je upamćen kao bitka na Košarama, a borbe su trajale sve do 10. juna iste godine. Uprkos tome, bitka nije bila bez gubitaka. Među poginulim mladićima bio je i Saša Vasiljević koji nije imao ni 20 godina.

Nakon što ga je sahranila, majci je stiglo njegovo pismo koje je napisao tri dana pre pogibije. On je u pismu napisao da je na granici strašno teško, da ne veruje da će se izvući i da mu drugovi ginu na svakom koraku. Dalje navodi u pismu da je imao razne "crne misli" tih dana i strašne slutnje, pa je poželeo u pismu da mu na sahrani zasviraju "Sve što želim u ovom trenutku", a da mu spomenik posmatra bista gole žene.

Poslednju želju majka Biljana mu je ispunila na 40 dana od smrti.

- Do početka agresije, naši graničari su obezbeđivali državnu granicu u jednim izuzetno surovim uslovima, oni su se nalazili na položaju i samo su u karaulu dolazili možda po nekoliko dana da se odmore, presvuku, zamene uniforme i opet se vraćali na položaj, gde su bile zemunice, tu su spavali i tu im je doturana hrana. Graničar nije mogao da bude svaki vojnik. To je bila prva kategorija vojnika, u rangu sa padobrancima, sa vojnim policajcima, sa izviđačima, sa gardistima - priča pukovnik Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa.

Vojnici koji su tada bili na karauli Košare imali su između 18 i 22 godine. 

- Reći ću da su ta deca odrasla preko noći. I kada je počela bitka na karauli Košare ja sam se prosto zaprepastio, pozitivno naravno, njihovim reakcijama, njihovom kreativnošću, njihovom samoinicijativom. I ja sam se borio 8. aprila na karauli Košare - priseća se pukovnik Šljivančanin.