DANAS SU BLAGOVESTI, VELIKI PRAZNIK I CRVENO SLOVO: Srećan je dan za setvu i kalemljenje voća - ovo su verovanja koja postoje u narodu
BLAGOVESTI spadaju u radosne praznike i uvek se slave 7. aprila, devet meseci pre Božića. Na praznik Blagovesti, koji se smatra jednim od najvećih hrišćanskih praznika, slavi se sećanje na "blagu vest", kada je arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Foto: Tanjug
"Silaskom Svetog Duha na prečistu devu" počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Od Blagovesti, kako se smatra, počinje setva žita, a srećan je i za kalemljenje voća. Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima, zadužen za radosne vesti.
Na sutrašnji dan pa sve do Velikog petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.
Narodni običaji
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan počinje devojačkom pesmom.
Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će ko preskoči ovu vatru, biti zaštićen od ujeda zmije.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!"
Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva će godina biti. Ako je nebo vedro - biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.