SVE VIŠE ŠKOLARACA PATI OD ALERGIJA: Prolećne tegobe javljaju se između druge i pete godine

Mada je dragocen u zaštiti organizma od različitih spoljnih uticaja, ponekad postaje preterano aktivan usled pojačane koncentracije određenih supstanci. Ova preterana aktivnost kod osetljivih ljudi, naročito dece, dovodi do alergijskih reakcija.
Mališani su znatno ugroženiji pošto je njihov imuni sistem u fazi razvoja. Tokom prve dve godine života mahom se javljaju alergije na hranu - najčešće na jaja, mleko, gluten, soju, ribu, morske i orašaste plodove. Zato se nove namirnice uvode u prepodnevnim časovima, kako bi se ispratila eventualna alergijska reakcija dok je dete budno.
U slučaju reakcije, detetu treba odmah dati sirup protiv alergije, koji je preporučljivo imati u kućnoj apoteci.

Takozvane prolećne ili polenske alergije javljaju se kod dece između druge i pete godine. Statistike govore da čak 40 odsto dece ima prolećnu alergiju, a roditelji bi trebalo da obrate posebnu pažnju na simptome poput otoka i svraba oka, curenja nosa i kijanja, grebanja u grlu. Kada je u pitanju prevencija, za početak je potrebno uraditi testove putem kože ili krvi, za utvrđivanje alergena koji je kriv za reakciju, a potom izbegavati kontakt sa njim, koliko je moguće. Preporučuje se češći boravak u zatvorenom prostoru tokom cvetanja alergena, posebno kada je vreme napolju vetrovito ili kišovito, a poželjno je i zatvarati prozore i vrata.
Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može da smanji koncentraciju polena u nosu, a ne bi bilo loše opremiti se i lekovima iz grupe antihistaminika, sprejevima za nos, kapima za oči u slučaju svraba.

Alergije kod dece, ako se ne leče, mogu da dovedu do vrtoglavice i loše koncentracije u školi. Zbog češćeg disanja na usta, može doći i do poremećaja rasta zuba, a stalno prisutni sekret može da prouzrokuje zapaljenja uha i sinusa i nastanak astme.