PRVI DOKUMENTARNI FILM O BORBI SA KARCINOMOM: Da u Srbiji imamo barem jedan rak manje

Osim brojnih intervjua pacijenata, članova porodica, lekara, film šalje poruku da je potrebno da se menja svest među ljudima i da ubrzano moramo da ispravljamo surovu statistiku. Ipak, da nije sve crno pokazuje i završna scena filma koja prikazuje podršku ljudima, snagu zajednice i podseća na tragove koje svi mi ostavljamo i posle života. Jedna teška tema završava se ipak na pozitivan način, pogledom u budućnost, sa mnogo dece. U dokumentarnom filmu “kRAK manje” učestvuje Olja Ćorović iz Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim Plućima” čiji su suprug i otac preminuli od ove bolesti, Đurđina Jovanović i Miroslav Špoljarić, pacijenti oboleli od raka pluća. U filmu govori i protojerej-stavrofor Milovan Glogovac, čiji su brat, ali i sin, proslavljeni glumac Nebojše Glogovac, preminuli od raka pluća. Učesnici filma su i dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije, kao i dr Goran Stojanović, rukovodilac Klinike za plućnu onkologiju, Institut za plućne bolesti Vojvodina u Sremskoj Kamenici.

- Svi mi koje je dotakao rak pluća nismo više isti i nikada nećemo biti. Pacijenti, članovi porodice, kolege, komšije…Od trenutka dijagnoze sve se promenilo. Zato je udruženje pacijenata “Punim plućima” želelo da napravi ovakav dokumentarni film “kRAK manje”, da bi poslao preventivne poruke, skrenulo pažnju na neophodnost skrininga u našoj zemlji, ali i apelovalo na što bolji status pacijenata, skraćivanje vremena dijagnostikovanja bolesti i veću dostupnost inovativnih terapija. Sa druge strane, filmom želimo da pružimo nadu obolelima, da se sa rakom pluća može živeti. Danas, iako se dobije ova dijagnoza ne treba gubiti nadu, jer uz pomoć savremenih terapija, rak pluća više ne mora biti smrtonosna bolest. Nadu da će biti bolje ulilo nam je i nedavno obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije i povećati broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije. Ako iz ove naše kampanje na kraju uspemo da u Srbiji imamo barem jedan rak manje, naša misija će uspeti – poručila je povodom premijere dokumentarnog filma Olja Ćorović iz Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“.

Prof. dr Danica Grujičić, Ministarka zdravlja, nakon projekcije filma istakla je da je karcinom pluća ozbiljna i agresivna bolest i da nažalost i pored skrininga nemali broj pacijenata počinje lečenje sa metastazom na mozgu.

- U vreme kovida imali smo dobru stvar, jer su pacijentima često rađeni skeneri i sigurno smo otkrivali asimptomatske tumore. To je bio jedan svetski skrining na karcinom pluća. Na žalost nisu svi pacijenti prestali da puše kada im je otkriven karcinom. Imala sam prilike da u svojoj neposrednoj blizini vidim kakav je to stres, taj put od dijagnostike, čekanja, lečenja i tog kontrolnog skenera koji treba da pokaže da li je bolest progredirala ili ne. Ali, šta ministarstvo zdravlja može da uradi. Jedna stvar sigurno jeste uvođenje nacionalnog skrininga za karcinom pluća. Prvo moramo da odredimo koje su to kategorije stanovnštva koje ćemo slikati na skenerima, bez obzira na to što se radi o niskodoznim skenerima, ipak je to neka vrsta zračenja. Videćemo koje su to grupe ljudi pod rizikom, a prvenstveno mislim na pušače i određene uzrastne grupe. Takođe, velika stvar je što imamo gama nož i inovativne terapije koje su dostupne građanima o trošku osiguranja – rekla je prof. dr Grujičić.

Karcinom pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta kako u svetu, tako i u Srbiji, dok broj obolelih raste svake godine. Poslednjih godina poprima razmere epidemije. Od ove vrste raka u našoj zemlji oboli gotovo 7.000, a na žalost umre više od 5.000 osoba. Statistika pokazuje da prosečno, svakog dana oboli skoro 20 novih pacijenata, dok 13 izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. I zato je jedan od najvažniji preduslova uspešnog lečenja upravo rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj. Kod više od 70 odsto pacijenata rak pluća se otkrije u poslednjem stadijumu, kada su šanse za preživljavanje gotovo iscrpljene.

- Rak pluća je nažalost jedan od najagresivnijih i najmalignijih karcinoma uopšte i kod žena i kod muškaraca. Pacijenti, koji imaju tu nevolju da dobiju ovu vrstu bolesti, su u nezgodnom  položaju zbog toga što je preživljavanje generalno gledano dosta loše. U poslednjih nekoliko godina situacija se malo promenila na bolje zbog toga što su uvodene inovativne terapije. Međutim, hirurgija je i dalje najbolji oblik lečenja, daje pacijentima šanse za potpuno izlečenje. Ove druge terapije to mogu, ali kod određenog broja pacijenata. Kad gledamo petogodišnje preživljavanje, kako smo ranije učili, ako pacijent preživi pet godina smatrao se da je zdrav i apsolutno izlečen. Mi sada znamo da to nije tako. Onkološki pacijent se mora pratiti sve vreme svog života. Ono što se u poslednje vreme menja, to je da sa novom, inovativnom terapijom imamo poboljšano preživljavanje i onih pacijenata koji su dijagnostikovani u četvrtom stadijumu bolesti. Sada imamo takve pacijente koje pratimo i više od 5 godina, koji imaju šansu da svoju bolest posmatraju na drugačiji način – objašnjava dr Daliborka Bursać, načelnica dnevne bolnice u Institutu za plućne bolesti Vojvodine.