INFLUENSERI I U DEVEDESETOJ: Pet miliona ljudi u Srbiji koristi društvene mreže, četvrtina pripada trećem dobu

Najpoznatija od njih je Lili Ebert, koja je sa pratiocima podelila preživljeno iskustvo Holokausta. Sa samo 20 godina dospela je iz rodne Mađarske u Aušvic. Danas je prati više od 1,7 miliona ljudi, a na objavama je skupila više od 26 miliona "lajkova". Izuzetno je popularan i Britanac Džo Alington iz Ličfilda, koji u videima pleše, od tragičnih situacija pravi komediju, šali se sa svim i svačim, pa i na račun sopstvene bolesti. Njegova godišnja zarada je oko 134.000 funti, što je osam puta više od prosečne godišnje penzije u ovoj zemlji.

Brojni su profili na "fejsbuku" i "Instagramu", koji objavljuju fotografije starijih ljudi iz celog sveta. Na jednom od njih - Kraljevi trećeg doba (kings_third_age), svaka objava ima po više hiljada, pa i desetina hiljada sviđanja.

U vreme kada su se zbog kovida našli u nekoj vrsti društvene izolacije, mnogi stariji žitelji planete, pa i naše zemlje, okrenuli su se komunikaciji preko interneta, koristeći "Skajp", "Zum" ili društvene mreže - "fejsbuk", "Instagram", "Jutjub".

Najveći broj starijih od 60 godina, kako su pokazala istraživanja, koristi "fejsbuk", kao socijalnu mrežu sa najdužim stažom. Čak 41 odsto korisnika "fejsa" starije je od 65, a oko 60 procenata "Jutjuba" je starije od 56.

U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, registrovano više od pet miliona naloga na društvenim mrežama, a "fejsbuk" koristi 56 odsto ukupne populacije. Od toga, 8,8 odsto korisnika ima između 55 i 64 leta, a oko 5,5 procenata starije je od 65. "Jutjub" je gotovo izjednačen sa "fejsom" , dok je na "Instagramu" registrovano 3,25 miliona korisnika iz Srbije, od čega 4,9 odsto starosti 55-64 godina, a 2,5 procenta preko 65.

Istraživanja takođe pokazuju da je glavni razlog korišćenja društvenih mreža kod ove populacije nedostatak kontakata, bilo sa članovima porodice, koji su u inostranstvu, bilo sa poznanicima. Mreže su starijima dobar način da se izbore sa usamljenošću, da virtuelno putuju čak i kada ne mogu fizički, da steknu nove hobije, otkriju radionice ili sportske aktivnosti namenjene starijoj populaciji, nađu jeftine izlete. Preko njih se ostvaruju međugeneracijski kontakti, jer se veze grade na zajedničkim interesovanjima, a ne na godinama.

Ljubica (68) iz Novog Sada je prvo počela, kako kaže, da koristi "Vocap" i "Viber", da bi komunicirala sa porodicom i prijateljima, a zatim "Pinterest" za pretragu.

- Nalog na "Instagramu" sam otvorila pre nešto više od pet godina, sa idejom da pratim neke profile iz oblasti koje me zanimaju: putovanja, izleti, priroda, umetnost, arhitektura, književnost... Ubrzo sam i sama počela da postavljam slike, neke moje zanimljive momente. "Vocap" i "Viber" koristim isključivo za komunikaciju sa osobama koje lično poznajem, dok mi je profil na "Instagramu" otključan i sigurno 95 procenata ljudi koje pratim i koji me prate ne poznajem lično - kaže Ljubica.

"Instagram" je za nju, pre svega, zabava, ali i mogućnost da sazna nešto novo. Ponekad, priznaje, dobija i neugodne poruke i "pratioce", ali na njih ne obraća pažnju. Čak je detektovan i jedan njen lažni profil, koji je nakon intervencije ugašen.

- Mislim da su mreže izuzetno korisne, bez obzira na to da li ljudi žive sami ili ne. Lepo je virtuelno upoznati druge sličnih interesovanja, videti da se ljudima dopada neka vaša objava, pročitati pozitivan komentar - kaže naša sagovornica.

I Dragana (66) iz Beograda koristi "Instagram", a profil je otvorila 2014. godine, pošto je čula da se na toj mreži ljudi bave amaterskom fotografijom.

- Volela sam da fotografišem telefonom razne situacije, a najčešće predele sa putovanja, i da razmenjujem mejlom fotografije sa prijateljima i pišem kratke putopise, smatrala sam da je "Instagram" baš za mene. Uskoro je postao moja velika ljubav. Razvijao je moju kreativnost, naučila sam puno o korišćenju raznih aplikacija, upoznala mnoge zanimljive ljude, kao i interesantne destinacije, bolje upoznala svoju zemlju. Svaki slobodni trenutak mi je postojao čaroban uz pomoć mreže - kaže Dragana.

Ranije, kaže, nije imala posebne zamerke međutim, sada za nju to više nije "isto mesto". Povećao se broj korisnika, a i "poremećaji u društvu se oslikavaju i prenose na mrežu". Sve joj je teže da nađe profil koji je zadovoljava, kaže da je mnogo samopromocije, a malo ljubavi za druge.

- I dalje delim različite sadržaje o svome gradu, sa putovanja, trenutke iz svoga doma, posete muzejima i izložbama, druženja sa prijateljima i dragim ljudima. Volim da pratim slične sadržaje koje i delim, takođe o filmovima, knjigama, pozorišnim predstavama. Kod mene se ništa nije promenilo od perioda kada sam radila, pre godinu dana, možda sada samo malo više vremena provodim na "Instagramu", jer imam više slobodnog vremena. Odnedavno sam primetila dosta starijih ljudi na ovoj mreži, naročito žena koje su usamljene i pomoću nje nalaze društvo za komunikaciju i prozor u svet - kaže Dragana.

Psiholog Branka Kordić konstatuje da je šteta što veliki procenat pripadnika generacije trećeg doba u Srbiji nema tehničke veštine, a učenje novog ih plaši, pa tako propuštaju mnoge privilegije koje tehnologija donosi.

- Mnogo je usamljenih ljudi, čija su deca u inostranstvu, i puno bi im značilo da mogu sa njima da se vide, makar i preko "Skajpa". I moja deca su na Novom Zelandu i znam koliko ti razgovori znače. Takođe, internet mi je puno značio u vreme pandemije i izolacije, kada sam onlajn učila japansko umetničko štopovanje i vez. Usamljenost je pogubna za starije i često je povezana sa depresijom - kaže naša sagovornica.

Ona još dodaje da su stariji nekada poštovani zbog svog znanja i iskustva, dok se danas upravo uvažavaju te vrste iskustva koje oni ne poseduju i prema kojima imaju otpor. Društvene mreže i uopšte internet pomogli bi im da razmene misli sa nekim i razviju različite veštine.

- Starost je privilegija, a od osobe zavisi da li će je tako i koristiti i spojiti iskustvo sa učenjem i novim znanjima - zaključuje naša sagovornica.