IZ PUSTINJE BEŽE U SRBIJU: Sve više ekoloških izbeglica zbog klimatskih promena i nedostatka vode utočište traži u našoj zemlji

Oni produžavaju dalje, a Ujedinjene nacije upozoravaju da bi broj ljudi kojima je potrebna pomoć zbog klimatskih katastrofa mogao do 2050. godine u svetu da poraste na 200 miliona godišnje - duplo više nego danas.

Ovi ljudi beže iz krajeva podložnih ekstremnim vremenskim prilikama, kao što su poplave ili cikloni, ali i suša, zbog čega se širi pustinja. U UN konstatuju da klimatske promene povećavaju siromaštvo, nestabilnost i kretanje ljudi. Zbog smanjenja resursa izbija nasilje, a čak i ako se uspostavi mir, oni nemaju gde da se vrate jer su te oblasti nenastanjive.

Izbeglice i migranti koji borave u državnim kapacitetima u Srbiji evidentiraju se po nacionalnosti i polu, a ne po osnovu napuštanja matične zemlje. Zato nema preciznih podataka koliko je onih koji su pobegli iz ekoloških razloga, kažu Anja Stefanović, koordinatorka Programa za azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava, i Marko Štambuk, advokat. Oni su se ipak sretali sa osobama različitih nacionalnosti čiji se odlazak iz države porekla zasnivao na posledicama klimatskih promena.

Kao primer navode Avganistan, gde besne sukobi, ali koji pogađaju i strahovite suše. Najveći broj onih koji borave u prihvatnim i centrima za azil u Srbiji dolazi upravo iz ove države. Prema zvaničnim podacima, samo u prošloj godini 1.452 Avganistanaca izrazilo je nameru da traži azil.

- Imamo prilike da pomažemo i pripadnicima etničke grupe Rohindža, koja je ugrožena i opasnostima prouzrokovanim klimatskim promenama - kažu Stefanović i Štambuk. - Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine ne prepoznaje ekološke izbeglice. Ipak, okolnosti su danas drugačije nego u vreme usvajanja tog dokumenta.