BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA NAJČEŠĆI UZROK SMRTI: Doktorka Milena Pandrc o faktorima rizika i merama prevencije

Brojni faktori utiču na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, od kojih na neke ne možemo da utičemo, kao što su starost, pol, nasledni faktor. Sa druge strane, postoje i oni faktori rizika na koje itekako možemo uticati, svojim načinom života, a pre svega ishranom. Gojaznost, loša ishrana,  nizak stepen fizičke aktivnosti, stres, koji su, nažalost, postali naša svakodnevica, u velikoj meri mogu uticati i dovesti do kardiovaskularnih problema. Pušenje spada u najopasnije navike kada govorimo o zdravlju srca i krvnih sudova. Visok holesterol i trigliceridi, kao i povišen krvni pritisak, takođe, povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja. O faktorima rizika i merama prevencije za "Novosti" govori Milena Pandrc, internista kardiolog sa VMA.

Izbalansirana ishrana

- Masnoće su neophodne za naš organizam i njegovo normalno funkcionisanje, a preporuke su da oko 7% dnevnog kalorijskog unosa čine masti. Ishrana bi trebalo da bude izbalansirana, sa oko 130 g složenih ugljenih hidrata dnevno, maslinovim uljem u ishrani, pečenjem i pripremanjem hrane na roštilju, dosta svežeg voća i povrća, a s druge strane, manje količine masti – kaže dr Milena Pandrc.

Doktorka ističe značaj mediteranskog tipa ishrane, koji se oslanja na omega 3 i 6 nezasićene masti.

„Tabela za procenu rizika“

Holesterol u visokim koncentracijama ubrzava aterosklerozu, i samim tim vodi u brojna kardiovaskularna oboljenja, uključujući i bolesti koronarnih krvnih sudova, karotidnih arterija, krvnih sudova bubrega i drugih organa. Lekari se, kada je reč o ovom faktoru rizika, bave praćenjem LDL, takozvanog „lošeg“ holesterola.

- Koncentracija LDL holesterola je analiza kojom procenjujemo kardiovaskularni rizik naših bolesnika. Pri pregledu pacijenta uzimamo podatke koji se odnose na opšte karakteristike koje uključuju pol, životnu dob, vrednosti krvnog pritiska i da li je osoba pušač. Pušenje je izuzetno važan faktor koji se na listi faktora rizika nalazi čak i iznad abdominalne gojaznosti. Nakon što sakupimo neophodne podatke, dalje ih analiziramo tako što im dodeljujemo određenu numeričku vrednost. Taj broj dodeljujemo prema tabeli koja se zove ‘Tabela za procenu rizika’. Kad svakom od tih podataka dodelimo numeričku vrednost, na kraju dobijamo zbir koji nam ukazuje kolika je verovatnoća da naš pacijent u narednih 10 godina dobije infarkt srca ili šlog. Na osnovu te verovatnoće, znamo koliki treba da nam bude ciljani LDL u terapiji – ističe dr Pandrc.

Terapija koja rešava problem visokog holesterola

Dijeta, odnosno promena režima ishrane, ne može sama po sebi da reši problem visokog holesterola. Dovoljno da pacijent bude muškarac od 40 godina i eventualno pušač i on se već nalazi u zoni veoma velikog rizika. Lekari zbog toga uvode terapiju, kojom rešavaju koncentraciju holesterola  u cirkulaciji

- Lekovi kojima se snižava i održava optimalan nivo holesterola u cirkulaciji pripadaju različitim grupama a na prvom mestu su to statini, zatim ezetimib, što je dopunska terapija i deluje na nivou creva, pa se smatra manje opasnim od statina. Sledeći nivo su biološki molekuli, biološka terapija. U poslednje vreme se govori o terapiji koja modifikuje različite procese u organizmu. Ona će biti dostupna od ove godine i kod nas. Ona deluje na nivou finih molekularnih mehanizama i predstavlja najefikasniji modalitet lečenja – navodi doktorka.

Pored „lošeg“ holesterola, i visoki trigliceridi, kao i nizak HDL, poznatiji kao „dobar“ holesterol, faktori su rizika.

- Nizak HDL znači da imamo sniženu protektivnu ulogu holesterola, a visoki trigliceridi znače da imamo neželjenu abdominalnu gojaznost. Abdominalna gojaznost se još naziva hipertrigliceridemijski struk. On predstavlja nagomilavanje triglicerida u formi masnih kiselina u masnim ćelijama oko struka. Citokini koji se prave u takvom struku, u čitavom organizmu prave upalu koja je niskog stepena, koju mi ne osećamo, ali koja dugoročno pravi ozbiljne posledice – kaže doktorka  Pandrc.

Ona ističe da su hipertenzija, gojaznost, povećane koncentracije holesterola, predijabetes, hronične bolesti koje zahtevaju doživotno lečenje. Takođe, normalne vrednosti LDL holesterola, kako ističe doktorka, ne postižu se uvek istom kombinacijom lekova.

- To znači da nam nisu uvek potrebni isti lekovi za postizanje željenih ishoda. Zato je neophodo da se kontrolišemo i ne isključujemo samoinicijativno terapiju. Ako lekar propiše terapiju, pacijent ne treba da se boji komplikacija, jer je mnogo manja učestalnost komplikacija lečenih bolesnika, nego nelečenih.

Deca sa 10 godina mogu dobiti moždani udar - biloška terapija kao lek

Pacijenti u veoma visokom kardiovaskularnom riziku, koji drugim vidom terapije ne postižu rezultate lečenja,  a pritom su imali srčani ili moždani udar, predstavljaju kandidate za biološku terapiju. 

- Često su to pacijenti koji imaju urođeno visoke vrednosti holesterola i imaju ubrzanu aterosklerozu. Šta to znači? To znači da su u pitanju deca koja već s desetak godina mogu dobiti moždani udar. Ta deca su apsolutno kandidati za biološku terapiju u nekom momentu. Međutim, ovaj vid lečenja je veoma skup. Trenutno je u Srbiji svega deset pacijenata na biološkoj terapiji. Ako uzmemo u obzir statistiku, koja nam kaže da je familijarna hiperholesterolemija zastupljena u populaciji s učestalošću od 1 prema 250, to je jedna ogromna disproporcija – objašnjava doktorka, ističući da su faktori rizika za nastanak koronarnih bolesti isti danas kao i pre 20-30 godina, ali da smo danas mnogo upućeniji u njihovu težinu, kao i da imamo efikasnije načine njihovog lečenja.