KO KONTROLIŠE NAŠU HRANU: Pravo kupaca da znaju ko snosi odgovornost za kvalitet i bezbednost robe

Od "njive do trpeze" hrana koju kupujemo u maloprodajnim objektima prolazi niz provera - od proizvođača, preko trgovaca, do države koja je ovlašćena za kontrolu namirnica u prodaji. Potresi na globalnom tržištu hrane, izazvani ratom u Ukrajini i svetskim poremećajima u snabdevanju, međutim, ponovo su sučelili pitanja bezbednosti hrane sa pravom kupca da zna kakvu robu kupuje.

Brigu domaćih potrošača poslednjih meseci posebno izaziva praksa pojedinih stranih država koje su zarad stabilnog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama relaksirale mehanizme kontrole, pa čak pustile u promet i robu koja je nižeg kvaliteta nego što standardi nalažu. Srbija, kako napominju sagovornici "Novosti", nije među njima, iako brige o kvalitetu hrane, posebno voća, povrća, mesa i žitarica, nikada nije napretek.

Naša zemlja primenjuje složeni mehanizam kontrole hrane, koji je precizno uspostavljen zakonom i brojnim pravilnicima. Reč je o procesu u kome svaka karika u lancu putanje hrane do konzumenta ima jasno propisane obaveze. Sve veći broj proizvođača stiče sertifikate, kojima se garantuje kvalitet i bezbednost proizvoda, ali i neuporedivo lakše obezbeđuju plasman.

Većina poljoprivrednih proizvođača odlučuje se za standard dobre poljoprivredne prakse (global gep) koji precizno navodi u kojim uslovima mora da se proizvodi i čuva voće i povrće. Poljoprivrednici koji su stekli ovaj "pečat" kažu da za prosečnog seljaka propisane mere nisu komplikovane i glavolomne, a tiču se uslova sadnje, tretmana biljaka, načina branja, skladištenja plodova... Ovakvim načinom proizvodnje oni garantuju da su njihove namirnice bezbedne za upotrebu.

Striktne mehanizme provere imaju i u velikim trgovinskim lancima. Nemanja Nenić, odgovoran za kontrolu kvaliteta u lancu Delez, objašnjava da ova kompanija primenjuje ceo sistem mera kako bi kontrolisala putanju voća i povrća od proizvodnje do radnje i svojim mušterijama tako garantovala kvalitet. On kaže da se svi proizvodi privatnih robnih marki, uključujući i sveže voće i povrće, kao i meso, moraju da ispunjavaju kriterijume kvaliteta prema internim standardima koje je postavila Delez Srbija tako i prema važećoj zakonskoj regulativi.

- Proveravamo najpre sertifikate odnosno sprovodimo audite proizvođača, odnosno dobavljača. Tako dobijamo informacije o uslovima i načinu proizvodnje, skladištenja i dobre proizvođačke i higijenske prakse. Roba se kontroliše na prijemu u naš distributivni centar, koji ispunjava najviše standarde. Takođe, da bi se obezbedio kontirnuirani kvalitet i bezbednost robe primenjujemo i laboratorijski monitoring i kontrolu proizvoda kroz čitav lanac distribucije i u samim maloprodajnim objektima - objašnjava Nenić.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača kaže da je odgovornost za kvalitet i bezbednost voća i povrća na tržištu leži na proizvođaču i trgovcu, koji robu kontrolišu u svojim "krugovima" provere kvaliteta, ali da važnu ulogu ima i država preko svojih inspekcija.

- Svi oni rade procene rizika, na osnovu kojih prate i kontrolišu svaki segment u procesu proizvodnje i kretanje robe na tržištu. Na vrhu piramide kontrole je država, koja takođe radi svoje procene po grupama proizvoda, na osnovu kojih određuje dinamiku redovnog inspekcijskog nadzora. Takođe, država ima važnu ulogu i u oceni procena rizika proizvođača i trgovaca - navodi Bogosavljević.

STANDARDI

Imperativ proizvođača voća i povrća nekada je bila samo količina robe "izbačene" na tržište. Proizvodnja danas mora da odgovori na sve veće zahteve potrošača kada je u pitanju sigurnost proizvoda, zdravstvena ispravnost, ali i ekološka i društvena svest. Sertifikacija poljoprivrednih gazdinstava, kakvu nudi „global gep“ omogućava lakši plasman, ali i obezbeđuje proveru kvaliteta od njive do rafa u prodavnici.