UBRZANJE KA APOKALIPSI: Nikad u novijoj istoriji nisu bile aktuelnije reči Milorada Ekmečića
MAKSIMALNO ubrzavanje i usložnjavanje istorije, karakteristični kao nagoveštaj svetske bure, možda i brodoloma u kojem se sve češće pominje upotreba ''oružja sudnjeg dana'', otežavaju sve analize i predviđanja razvoja događaja, konstatuje istoričar dr Nemanja Dević.
Foto: Printscreen/Jutjub
- Možda nikad u našoj novijoj istoriji nisu bile aktuelnije reči Milorada Ekmečića da na budućnost gledamo kroz tamu. Mnogi današnji svet porede sa 1938. i 1939. i nagoveštajima Drugog svetskog rata, ali je mnogo podudarnosti i sa predvečerjem Prvog svetskog rata i opisima koje nam daje Štefan Cvajg u uvodu knjige ''Jučerašnji svet''. Nikad više putovanja, nikad raskošnijih balova, nikad više vere da je vek u kome se živi posebna epoha preporoda i napretka, i u isto vreme nikad veće kataklizme u istoriji čovečanstva. Pre samo desetak godina, 2014, kada je rat u Ukrajini zapravo započeo, činilo se da se radi o kratkotrajnom regionalnom sukobu. Uporno ignorisanje ruskih molbi i opomena da se na Zapadu uvaže i njeni interesi i NATO pakt ne dovodi do njenih granica, doveli su pre godinu dana i do logične reakcije, koja je donela promenu istorijskih okolnosti u svetu. Nazire se nova blokovska podela sveta, u kojoj će jednu osovinu činiti Rusija i Kina i drugi koji čini Zapadna civilizacija. Ovaj prvi objedinjuje različite civilizacijske, verske i nacionalne razlike i to je nešto što je sasvim nova postavka stvari; pogledajmo odnos pomirenog pravoslavlja i islama kroz primer zajedničke borbe ruskog i čečenskog naroda. Za drugi blok zajednički imenitelj je pre svega rusofobija, koja se uprkos svemu (i periodima ruske maksimalne kooperativnosti) u elitama na Zapadu nije promenila vekovima - sumira dr Dević.
Istoričar naglašava da su gotovo u jednom danu i satu, na naredbu iz Vašingtona svi, uključujući i tradicionalno neutralnu Švajcarsku, u februaru prošle godine uveli sankcije Ruskoj federaciji, a skandinavske zemlje zatražile su prijem u NATO.
FOTO: Arhiva novosti
- Suštinski drugačijih stavova često nisu bili ni evropski opozicioni suverenisti i desničari, u čiji se razum polagalo dosta nade. Čitava Evropa se ujedinila protiv Rusije, čak i po cenu sopstvenih gubitaka. U vremenu kada se zabranjuju recitacije Jesenjina na školskim priredbama ili izbacuju knjige Dostojevskog iz lektire, sve je postalo jasno i ogoljeno. Više nego ikad u poslednjim decenijama, Nemačka se nalazi u američkom čeličnom zagrljaju, a SAD se zaklinje da će protiv Rusije ratovati do poslednjeg Ukrajinca. S druge strane, za mnoge domaće rusofile napredovanje ruske vojske u specijalnoj operaciji deluje sporo i tromo, pa katkad unosi i pesimizam i sumnje u njenu pobedu. Evidentno je da se radi o ratu koji će potrajati, ali i istorijskom procesu, koji u svet kojim se zacarila isključivo ideologija LGBT i ljudskih prava, vraća i zaboravljene pojmove kao što su: vera, pravda, porodica, nacionalizam, istorija. Svaki govor Vladimira Putina u poslednjih godinu dana prati se sa velikim interesovanjem širom sveta, jer govori da se u Rusiji stvara nova ideologija, suprotstavljena dekadenciji Zapada. Takve ideje deluju privlačno i na Balkanu, pogotovo među Srbima koji su na svojoj koži osetili bes Zapada 1990-ih - ukazuje dr Dević.
On smatra da je sada potpuno pouzdano da je srbofobija je samo jedna grana velikog stabla rusofobije, a strah da su Srbi ''mali Rusi'' i konjovodci ruske imperije na topla mora odredio je ne samo našu prošlost, već i budućnost.
- Nikad nećemo moći da se naslušamo MTV-ja i najedemo hamburgera da bismo Amerikance uverili u suprotno. Sve u svemu, daleko smo od Fukujaminog kraja istorije, čak bi se moglo reći da će jedina sigurna budućnost biti povratak u prošlost, sa svim njenim vrlinama i nedostacima. Kako je još 2015. najavio ruski pisac Zahar Prilepin: ''Bog je živ, i đavo je živ. Biće veselo - zaključuje Dević.