USTAŠE KUPUJU DOKAZE O JASENOVCU I UNIŠTAVAJU: Cilj im je revizija istorije: nema dokaza, nema ni zločina, i za to ne štede

Te lovce na istorijsku građu plaća prevashodno proustaška emigracija iz Kanade i Australije. Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida, kaže da su budžeti kojima raspolažu ove grupe enormni, a cilj im je da se dokopaju dokaza o ustaškim zločinima i - unište ih.

- Za velike svote od vlasnika kupuju istorijsku građu da bi je ili sakrili ili, češće, uništili - otkriva Ristić za "Novosti". - Ne štede pare, a ljudi im prodaju jer ne razumeju značaj građe, ili potomke prosto nije briga za sudbinu njihovih predaka. Krajnji cilj im je revizija istorije jer, ako nema dokaza, nema ni zločina. Tu akciju prate najrazličitiji projekti, pseudonaučne knjige, podkasti...

Lovci na "istorijsko blago" neretko dižu cene dokumenata, pisama, logorskih uniformi i traka, delova oružja, pa se ova svedočanstva na tržištu prodaju za nekoliko desetina do nekoliko desetina hiljada evra. Cena građe konstantno skače s vremenskim odmakom, a naročito od kraja osamdesetih i raspada SFRJ. Vredna dokumentacija pojavljuje se i na buvljacima - na beogradskom centralnom buvljaku, Kalenić pijaci, ali i mladenovačkom buvljaku.

U posedu Muzeja odnedavno su dva poslužavnika za kafu, sa potpisima i insignijama poglavnika Ante Pavelića i Eugena Dida Kvaternika, u čijoj je nadležnosti bio rad svih ustaških logora. Bili su to svojevremeno reprezentativni pokloni za njihove goste.

- Za njih nam je traženo 4.500 evra, ali smo ih na kraju dobili kao poklon, jer smo od tog kolekcionara otkupili dosta vredne građe - kaže Ristić.

Najvredniji otkupljen eksponat zasad jesu dokumenta u vezi sa komemoracijom streljanih građana i đaka u Kragujevcu, koje je održala kraljevska Vlada u Londonu 1942. Pomen je prvo održan 22. oktobra 1942. godine, u grčkom pravoslavnom hramu, u Londonu, a prisustvovali su kralj Petar, premijer Slobodan Jovanović sa članovima Vlade i mnogobrojne zvanice. Prva zvanična državna komemoracija "đacima viših razreda kragujevačke gimnazije i mučenicima svesavezničke omladine" održana je 25. novembra 1942, u londonskom hotelu "Hajd park", i takođe su prisustvovali kralj, članovi Vlade i britanski gosti.

Mnogi građani, posebno oni u godinama, Muzeju poklanjaju fotografije i prepisku i takve scene su naročito dirljive.

- Nedavno nam je stariji Beograđanin poklonio dokumentaciju o majci i ocu - objašnjava Ristić. - Majka je dva puta bežala iz Jasenovca i hvatana, pa ipak preživela. Otac je bio u nacističkom logoru, u Francuskoj, i takođe preživeo. Gospodin je rekao da njegove potomke ta građa, nažalost, ne zanima. Dirljiva je priča i jedne doktorke iz Stare Pazove, izbeglice iz Hrvatske, čija tetka je ubijena u Jasenovcu. Punih 28 godina je tragala za njenom jedinom slikom i kada ju je našla, uradila je kopiju grupnog portreta, obeležila tetku, pozadi napisala sve podatke o njoj i poklonila nam.

Ristić ističe i da se radi ekspertiza svakog poklona, pa ukoliko nije od značaja za nacionalnu kulturu, prosleđuje se lokalnim institucijama.

- Samo oni pojedinci i društva koji su utemeljeni u znanju mogu uspešno da se odupru krivotvorenju prošlosti. Zato Muzej posebnu pažnju posvećuje prikupljanju autentične i istorijski dragocene građe, koja svedoči o brojnim ratnim i zločinima protiv čovečnosti nad pripadnicima srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, pre svega o genocidu nad Srbima na području NDH - zaključuje Ristić.