ZBOG BOGDANA DARUJEM SVE ONO ŠTO IMAM: Kragujevčanin gradi dečje odmaralište

Pun je strepnje Slavoljub Milanović iz Kragujevca, koji je posle smrti sina Bogdana odlučio da svu imovinu pokloni u dobrotvorne svrhe. Bogdan je bio na putu da stekne svetsku slavu u svetu programiranja, ali je bolest bila neumoljiva. Nije doživeo 30. rođendan, a napravio je kompjuterske programe i aplikacije koje su mu donele ogromnu zaradu. I, ko zna šta bi još napravio da je imao vremena...

- Ostao sam sam, sa psom. Bez Bogdana mi novac ne treba i zato sam odlučio da poklonim sve što imam - otvara nam srce Slavoljub. - Bio sam uspešan privrednik, dok se Bogdan nije razboleo. Zatvorio sam firmu i otišao sa bivšom suprugom u Ameriku. Bili smo do poslednjeg trenutka uz našeg sina. Da mu pomognemo nismo mogli. Ne mogu rečima da opišem osećaj kada nam je lekar rekao: "Ovo je sve što medicina može da uradi." U takvim situacijama novac ne znači ništa. Ne znači ni posle, a nakupilo se tog papira mnogo. Ne daj Bože nikome da dođe u takvu situaciju.

Do sada je, u tišini, Slavoljub anonimno donirao oko milion dolara bolesnoj deci, bolnicama i školama za opremanje učionica i informatičkih kabineta. O tome ne želi da govori. Za izgradnju dečjeg odmarališta pripremio je oko 400.000 dolara.

- Ako bude trebalo, ima još - kaže nam. - Nevažno je koliko će to da košta. Od početka mi je bilo neprijatno da nekog vučem za rukav za ono što poklanjam. Razumeo bih da mi je potrebna veza da sagradim sopstveni hotel, apartmane, da ih izdajem i prodajem. Nisam verovao da moram da molim i kad poklanjam. Jedino što želim je da ime svog sina sačuvam od zaborava. Bogdan je to zaslužio. Zahvaljujući gradonačelniku Dašiću, ne moram više da se ponižavam.

Pokazuje nam Slavoljub poruku koju je napisao svom sinu kada je krenuo u Ameriku: "U životu ne postoje garancije osim da ću uvek biti tvoj otac, a ti moj sin. I da ću te uvek voleti bez obzira na gluposti koje praviš." Ispratio ga je u daleki svet, u Olimpiju, u državi Vašington. Tamo je naš vunderkind završio gimnaziju i prvu godinu fakulteta. Talentovani matematičar i ajtijevac u Americi nije poslušao tatu i pravio gluposti, već je, željan vrhunskog obrazovanja, nastavio da uči programiranje na Univerzitetu Minesota, jednom od najboljih američkih. Postao je magistar, pa doktor nauka.

- Bili smo jedna duša - priča Slavoljub. - Spremao sam ga za Ameriku otkad se rodio. Otišao je u četvrtoj godini gimnazije. Bio je vanredno talentovan za programiranje. Još kao student, pre više od 10 godina, pravio je napredne programe i aplikacije. Bilo je to vreme kada je malo ko znao čemu uopšte aplikacije služe, a on je mogao da napravi sve što bi zamislio.

Izmaštao je Bogdan davno aplikaciju za javni prevoz u Minesoti. Takve postoje danas i kod nas, ali u vreme kada ju je Bogdan osmislio, to je bilo čudo. Kreirao je programe i aplikacije za razne američke agencije, avio-kompanije i izrađivao programe za učenje programiranja. Njegov program napravljen kao pomoć i onlajn "škola" za samostalno učenje programiranja, 2017, proglašen je za jedan od 10 najboljih na svetu. Samo od tog programa mladi genijalac Bogdan zarađivao je 50.000 dolara mesečno.

- Dobro sam zarađivao i štedeo za slučaj da Bogdan ne uspe u Americi. Uvek sam mu govorio da mora da radi za sebe i on je stekao basnoslovno bogatstvo. Strašno je što njegova majka i ja ne znamo šta ćemo sa tim novcem. Ono što nam treba, ne možemo da platimo - pokazuje nam Slavoljub fotografiju na kojoj je nadgrobni spomenik njegovog sina, na kome piše:

"Sine moj, gajde će ti baba kupiti / tamburu sa ticom sedefnom... Cure će pred kućom pupiti... Nek se šorom digne prašina kad bataljon suknji maršira / Sine moj, sve su to barabe, Ne dam ja mog Spomenka Bokor, derane... drž` se Tvoga Babe. Nisi ti za taj jad i pokor, ej... Stade sve..."