AŠIKOVANJE NA BELOM KOVANOM MOSTU: Mesto u Vršcu za kog se sećaju svi stanovnici
U GRADSKI park u Vršcu nekada se ulazilo prelaskom preko malog mosta, jer je uz samu parkovsku ogradu duž Abraševićeve ulice, kuda sada prolazi trotoar, tekao Jovanov potok.
Bila je to mala, romantična prevodnica, sa belom ogradom od kovanog gvožđa, na kojoj su se susretali mnogi uvaženi građani i u prolećnim danima vodili usputne abrove.
Bilo je to i mesto prvih ljubavnih sastanaka, na kom su, uz žubor plitkog vodotoka, padali i prvi poljupci.
Tih romantičnih dana sećaju se samo stariji Vrščani, jer ni mosta, a ni Jovanovog potoka nema više od tri decenije.
Osamdesetih godina 20. veka, novim urbanističkim rešenjem grada, Jovanov potok je „zatvoren“ u betonske cevi, a preko njega su napravljeni putevi i trotoari.
Uz parkovski most, zauvek je nestalo još pet mostića. Urbanizaciju, za koju mnogi kažu da je negativno uticala na tok atmosferskih voda u tom delu Vršca, „preživeli“ su samo most na ulazu u Ulicu Mihajla Pupina (bivša Kordunska) i onaj kod autobuskog stajališta „kod bolnice“ na Guduričkom putu.
Dužina tih mostova nije bila veća od par koraka, dok je širina najvećeg bila tek tolika da se dvoje zaprežnih kola mogu mimoići. Jer, ceo Vršac je građen za pešake i fijakere.
JKP „Drugi oktobar“, koji upravlja Gradskim parkom, za ovu godinu je najavio preuređenje glavnog ulaza. Verujemo da će nakon te rekonstrukcije dobiti romantičniji izgled, kakav ta zelena gradska oaza i zaslužuje.