GRAD HEROJ PRIMIO MILION IZBEGLIH LJUDI IZ SIRIJE: Svedočanstvo reportera "Novosti" - jesen 2021, Gazijantep i Šanlijurfa

Žrtve se još broje, a brojke su stravične, preživeli se traže bez predaha, a dok iz minuta u minut gledamo akcije spasavanja iz ruševina, sećamo se kako je izgledala naša poseta ovom kraju Turske, drevnoj severnoj Mesopotamiji u septembru 2021.

Gazijantep, po mnogima najliberalniji grad u ovom turskom regionu, nalazi se na oko sat vremena vožnje od granice sa Sirijom. U prevodu sa arapskog, "gazi" znači "ratnik", "osvajač", "heroj", a Turci ga zovu kratko - Antep. Kao što mu samo ime kaže, Gazijantep se poneo kao heroj kada je rat besneo u Siriji, samo u jednom danu primio je više od 200.000 izbeglica, a ukupno ih je došlo gotovo milion. Turci bi nas sada ispravili i ponosno rekli da kod njih nema izbeglica, nego da su svi gosti. Pomogli su svojim prijateljima i rođacima iz Sirije, sa kojima dele istoriju i kulturu.

Deca iz Sirije krenula su u školu, uče turski, dok su odrasli otvorili prodavnice ili restorane gde su domaći i strani gosti dolazili da probaju - turska topla jela i sirijska hladna.

Gazijantep je primer tolerancije i pragmatizma, predstavlja spoj orijentalne i evropske kulture i važi za jedan od najstarijih neprestano naseljenih gradova na svetu. Prema nekim podacima, na mestu današnjeg Gazijantepa postojalo je naselje još pre 5.650 godina. Ljudi su ovde manje konzervativni nego u drugim krajevima jugoistočne Turske, ali su svuda opušteni, gostoljubivi, srdačni. Žene su slobodnije obučene nego, recimo, u Šanlijurfi, ali jednako pristojno.

Lokalna hrana u Gazijantepu smatra se toliko dobrom da se priča da ljudi "lete iz Istanbula kako bi ovde doručkovali". Važi za rodno mesto baklave, a poznato je i po proizvodnji tepiha. Nepregledne plantaže pistaća nalaze se na putu ka ovom gradu, odakle god da dolazite. Posetili smo te 2021. i tamošnji najveći svetski muzej mozaika "Zeugma" koji, prema poslednjim informacijama, srećom, nije mnogo oštećen tokom zemljotresa.

Sve eksponate pronašli su arheolozi na obali Eufrata, a najpopularniji je "Ciganka", na kom se vidi deo ženskog lica i oči sa prodornim pogledom. I dalje se vode polemike da li je na mozaiku lice devojke ili Aleksandra Makednskog. Još pamtimo večeru u restoranu podno tvrđave iz 6. veka, u samom centru grada, koju je nedavni zemljotres sravnio sa zemljom.

Potresne su danas slike kao posledice potresa koje je nemilosrdna priroda ostavila za sobom u Šanlijurfi, gradu koji smo takođe posetili tokom naše avanture pre dve godine. Urfa, kako je Turci zovu, ima dva miliona stanovnika, bogatu istoriju, ali je i dalje neprivlačna turistima, jer je od granice sa Sirijom, gde su česti nemiri, udaljena tek 50 kilometara. Nekad Edesa, danas Šanlijurfa, privlači mnogobrojne islamske vernike.

U samom centru videli smo stare kamene kuće sa ravnim krovovima, bazare, prolazili smo uskim ulicama sa kaldrmom, posetili mnogobrojne džamije, fotografisali se pored prelepih gradskih fontana i u parkovima, ušli u antički dvorac... Ukratko, Urfa je muzej pod otvorenim nebom. Atmosfera koja nas je tada dočekala u ovom gradu bila je istočnjačka, opuštena, a iako Urfa ima brojne istorijske znamenitosti, nije bilo one zapadnjačke nepristupačnosti i opomena na svakom koraku.

Još pamtimo kako se iznad antičkih nekropola koje su Rimljani pravili pre 2.000 godina na vrhu brda nalazi naselje. I to ne elitno, sa vilama i visokim ogradama, nego obične kuće, gde se veš suši na terasama, a deca jure loptu po nizbrdici, dok turisti nekoliko metara dalje gledaju antičke grobnice. I to nikom nije smetalo. Ljudi u ovom gradu - Turci, Arapi i Kurdi, veoma su ljubazni i gostoljubivi, ali i vrlo religiozni i konzervativni. Strance ovde prepoznaju na kilometar, a nema žene koja na ulici nije pokrivena. Prekorne poglede tamošnjih žiteljki i odmeravanja od glave do pete dobili smo zbog malo glasnijeg smejanja na ulici i, verovatno, golih ramena.

Iako zvuči čudno, u ovako religioznoj sredini, gde čak i u hotelskim sobama postoji serdžada - prostirka za molitvu, a na aerodromima i u restoranima i posebna prostorija za klanjanje, pre smo našli alkohol nego tursku kafu. Engleski slabo ko zna, ali meštani su toliko dobronamerni, spremni i voljni da beskonačnom pantomimom pomognu i upute na željenu lokaciju.

Zemljotres je promenio kompletnu sliku oba grada, ali, ostaje vera i uverenje da će nesalomivi duh i optimizam koji smo pre godinu i po videli kod Turaka koji žive u Gazijantepu i Urfi pomoći da prebrode ovu tragediju.

BRATIMLjENjE SA BEOGRADOM

DA se priroda nije surovo poigrala sa Gazijantepom, delegacija ovog turskog grada trebalo je da za desetak dana dođe u Beograd. Kako je rekao gradonačelnik srpske prestonice Aleksandar Šapić, bilo je planirano da predstavnici dva grada potpišu sporazum o bratimljenju i da razgovaraju o budućoj turističkoj, kulturnoj i ekonomskoj saradnji.