PET USLOVA ZA SRPSKI PASOŠ: Kako Rusi i Ukrajinci mogu da dobiju naša dokumenta

Zasada se razmišlja da među uslovima budu prijavljen boravak u Srbiji od najmanje pola godine, posedovanje nekretnine na svoje ime, kao i iznajmljivanje prostora za firmu u trajanju zakupa od najmanje pet godina. Pravo na pasoš mogli bi da imaju i zaposleni u firmi koji su Rusi ili Ukrajinci, a razmišlja se i o stavci godišnjeg prometa kao cenzusa.

To su samo početne ideje koje će biti razrađene, a možda se rodi i neka nova koja bi olakšala proceduru davanja državljanstva, ne samo za Ruse i Ukrajince, već i za one koji dolaze iz drugih zemalja.

Očigledno je da se u Srbiji povećava broj stranaca, naročito iz Rusije i Ukrajine. Zaključno sa 8. februarom 2023. godine, prema najnovijim podacima MUP, u našoj zemlji se sa odobrenim privremenim boravkom nalazi 22.695 državljana Ruske Federacije i 702 državljanina Ukrajine. Takođe, po osnovu odobrene privremene zaštite, ovde boravi 1.189 državljana Ukrajine.

Kako kaže Radoš Đurović iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, a pozivajući se takođe na podatke MUP-a, od početka ukrajinske krize do kraja prošle godine u zemlju je ušlo 239.108 Rusa, od kojih je ukupno 200.894 prijavilo boravak. Podaci pokazuju i da je 210.522 njih izašlo iz zemlje ali, po Đurovićevim rečima, ovo ne znači mnogo, jer veliki broj ulazi sa boravišnom vizom na tri meseca, pa kad ona istekne, izađu iz zemlje i ponovo uđu.

- Izvesno je da je u svakom trenutku u zemlji nastanjeno oko 30.000 Rusa, a više od 8.000 prijavljeno je po osnovu nepokretnosti, posla, braka... Oni ne traže azil, obrazovani su, mogu da rade. Što se tiče Ukrajinaca, prošle godine, od početka krize, njih 25.266 je ovde prijavilo boravak. I jedni i drugi predstavljaju značajan ljudski resurs od kog država može da ima benefit.

Rusi kao budući državljani Srbije u prvi mah ne bi značajno promenili situaciju, niti ublažili neravnoteže na našem tržištu rada, smatraju u Privrednoj komori Srbije. U zemlju su tokom protekle godine došli uglavnom visokoobrazovani, mahom mlađi građani Ruske Federacije, koji su ovde nastavili da rade za iste poslodavce ili su pokrenuli sopstveni biznis. Najviše njih bavi se informacionim tehnologijama.

- Mnogi od onih koji bi po ubrzanoj proceduri dobili duži boravak ili državljanstvo, duže bi i ostali u Srbiji - smatra Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i analitiku Privredne komore Srbije. - Na taj način bi ih zadržali i vezali za Srbiju. Svakako bi povećali potrošnju u prodavnicama i restoranima. S druge strane, oni su mahom višeg obrazovanja i to u IT sektoru, koji ima odlične stope rasta kod nas i mogli bi da doprinesu širenju tog tržišta rada. Ovi ljudi ne mogu da reše problem koji godinama imamo sa nedostatkom radne snage u saobraćaju, građevinarstvu i ugostiteljstvu, ali će možda i do toga doći. Ako kriza bude duže trajala, možda će ljudi nastaviti da emigriraju, pa će stići i te struke. Njima odgovara Srbija.

Prema podacima iz APR, Rusi su do polovine novembra otvorili gotovo 800 firmi i više od 2.200 preduzetničkih radnji u Srbiji.

Nenad Jevtović, iz Instituta za razvoj i inovacije, takođe naglašava ogroman ljudski resurs među pridošlim građanima.

- Doneli su novac, a kroz rad u firmama stvaraju bruto dodatu vrednost. Ovde troše i kupuju. Banke su dobro odreagovale i bore se za platežne klijente. Sada treba raditi na tome da se ruske i ukrajinske firme povežu sa domaćim, npr. ako su u pitanju IT preduzeća, da angažuju naša za istraživanje tržišta ili ona koja se bave pravnim i ekonomskim uslugama. Na pojedine građane Srbije negativno se odrazio trend rasta cena usluga, zakupa i nekretnina, ali to je deo "surovog" tržišta. Ono što bi država sada trebalo da uradi, jeste to da oni koji su imigrirali, da bi dobili papire, dostave ugovor o zakupu, koji bi podrazumevao i plaćen porez, a ne da se iznajmljivanje stambenog prostora odvija u "sivoj zoni" - kaže Jevtović.