ZATVOR DO 30 GODINA AKO NA PEŠAČKOM USMRTE DETE: Za bahate vozače kazne kao za ubice

RODITELjI dece koja su poginula u saobraćajnim nesrećama na pešačkim prelazima širom Srbije dogovorili su se da pokrenu akciju za hitnu izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Krivičnog zakonika. Tražiće oštrije sankcije za bahate vozače i smanjenje dozvoljene brzine na kritičnim tačkama i u blizini pešačkih prelaza.

FOTO: Arhiva novosti

Ovakvu odluku doneli su posle četvrtog po redu protestnog skupa u Kragujevcu, kod pešačkog prelaza gde je, 7. decembra prošle godine, poginula devojčica Nikolina Janković.

Njena majka Vera kaže da se nekoliko porodica dece poginule u saobraćaju pridružilo onlajn peticiji koju su pokrenuli ona i suprug, i da je zahtev za izmenu propisa potpisalo za samo nedelju dana čak 14.000 ljudi.

- Svi ti roditelji su, baš kao i mi, razočarani blagim kaznama koje prete ubicama njihove dece. Advokati su nam rekli da je maksimalna zakonska kazna koju neko može da dobije za teško delo počinjeno u saobraćaju i nepružanje pomoći osam godina zatvora, i to ako je povratnik, ali da sudovi obično izriču od jedne do tri godine! Za smrt deteta godinu dana?! Samo u januaru, bilo je čak pet saobraćajki u Kragujevcu, gde su deca udarena na pešačkom prelazu, ali su, srećom, za razliku od našeg, preživela. Trend bahatih vožnji može da se zaustavi samo pooštrenjem kazni i smanjenjem dozvoljene brzine - kaže Vera Janković za "Novosti".

Foto: Tanjug

Tekst potpisa

U zahtevu, koji će ove nedelje predati najvišim državnim funkcionerima, roditelji traže da ograničenje u naseljenim mestima na kritičnim tačkama i pešačkim prelazima bude 30 km/h, umesto dosadašnjih 50 km/h. Sva ta bezbednosno rizična mesta, kažu, moraju biti obeležena znakom upozorenja "crna tačka" ili pešački prelaz.

Traže i da se na pešačkim prelazima, gde je nastradao makar jedan pešak, postave ležeći policajci, kao i da se uvede obaveza za pešake i bicikliste da prilikom kretanja kolovoznom trakom, kada nema trotoara, moraju da nose fluorescentni prsluk ili fluorescentne trake. Isto važi i kod noćnog kretanja sa smanjenom uličnom rasvetom i kod manje vidljivosti zbog magle, kiše, snega, u naselju i van njega.

Zahtevaju i da opšte ograničenje na kritičnim deonicama auto-puteva, obeleženih vidnim znakom upozorenja "crna tačka", bude 100 km/h umesto dosadašnjih 130 km/h.

Predlažu i pooštravanje kazni. Tako bi, ako je nastupila smrt jedne ili više osoba zbog bahate vožnje, umesto dve do 12 godina zatvora, bilo predviđeno pet do 15, kao za ubistvo. Za agresivnu vožnju sa smrtnim ishodom na pešačkom prelazu kazna bi bila do 30 godina zatvora bez mogućnosti pomilovanja, a kao jednu od sankcija predlažu i trajnu zabranu upravljanja motornim vozilom. Svi počinioci morali bi, prema ovom predlogu, da čekaju suđenja u pritvoru.

Sa tekstom zahteva zakonskih izmena ove nedelje roditelji će upoznati predsednika Skupštine Slobodana Orlića, šefove svih poslaničkih grupa, kao i ministre pravde Maju Popović, za brigu o porodici Dariju Kisić Tepavčević i saobraćaja Gorana Vesića.

Uz porodicu Janković zahtev za pooštravanje propisa pokrenuli su roditelji dece nastradale u saobraćaju: Melise Zecović (15) iz Novog Pazara, Maje Zarić (16) iz Kragujevca, Bogdana Gavrilovića (7) iz Vlasotinaca, Davida Mormera (14) iz Sombora, Maksima Vujića (10) iz Obrenovca.

Inače, Srbija je, uz Rumuniju i Bugarsku, u saobraćaju među najnebezbednijim državama u Evropi, a kazne su za agresivne vozače - blage. Više od 67 odsto su uslovne, a svega oko 10 odsto zatvorske.

Benefite vide Holandija, Finska, Španija

OD kad su Oslo i Helsinki uveli smanjenje brzine na 30 km/h u naselju, za godinu dana nijedan biciklista ili pešak nije poginuo, navodi Vera Janković. Mada nepopularne, mere ograničenja pokazale su se vrlo efikasne i u Norveškoj, Belgiji, Holandiji i Španiji.
Pogledajte više