„BOLJE IZVADITE REVOLVER, PA ME UBIJTE“: Reči za pamćenje zaboravljenog srpskog junaka, bolestan od malarije borio se u Velikom ratu
IAKO je bio jedan od najhrabrijih dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, odlikovan, neustrašiv, odan vojvodi Voji Tankosiću, istorija ga je zaboravila.
Potporučnik Dragoljub Džilić-Stric (druga pol. 19. veka - 1918) pokazao je neverovatno herojstvo u ratovanju. Rođen je u Medveđi kod Trstenika i četovao je kao dobrovoljac u južnoj Srbiji i Makedoniji sa proslavljenim komitskim vojvodama, u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.
Saborci su za njega pričali da je natprosečno inteligentan, rođeni vođa, ali Džilić nije hteo da ima svoju četu.
-Bolje volim da budem dobar Stric, nego najbolji vojvoda - govorio je vojvodi Voji Tankosiću.
U borbama počinje da se ističe oktobra 1912. godine, kada je zajedno sa komitama napao tursku karaulu na Dubici kod Merdara. Nakon smrti vojvode Tankosića, koji je, simbolično, podlegao ranjavanju baš u Džilićevom Trsteniku, junak ove priče stupa u odred vojvode Vuka i tu se bori protiv Bugara za svako selo.
Prvog septembra 1916. godine to čini uprkos malariji, pod temperaturom od 39 stepeni.
-Ti ćeš, Džiliću, pošto si bolestan, ostati tu gde si i primati ranjenike, kojih će svakako biti, jer će se Bugari očajnički braniti – rekao mu je komandant.
- Bolje izvadi revolver, pa me ubi! – odgovorio mu je Stric i otišao u borbu.
U toj borbi ranili su ga u desnu butinu, ali je imao samo jednu molbu: da ga lekar povremeno obiđe i previje, u kraćim „predasima“ od vojevanja. Nešto kasnije, ranjen je i u grudi. Izmučen, stiže iz Soluna u Bizertu. Umire od gripa 18. februara 1918. godine.
Zbog zasluga tokom ratovanja, odlikovan je Zlatnom medaljom i neposredno pred smrt Ordenom belog orla sa mačevima IV reda. Sahranjen je u Africi.
-Usamljen grob u senci dveju granatih maslina skriva veliko i plemenito srce popularnog Strica, koji je sagoreo u službi Otadžbine - zapisano je na spomenici neustrašivom komiti iz Medveđe.
BONUS VIDEO - ČUVAR SRPSKIH HEROJA: Čika Đorđe na Zejtinliku decenijama dočekuje posetioce vojničkog groblja