SRPSKI HRAM U ZAGREBU SINUĆE VEĆ DO VASKRSA: U maju završetak najkomplikovanijih radova (FOTO)

Tog 22. marta 2020. tačno u 6.24, zemljotres je teško oštetio Hram, zaštićeno kulturno dobro, a slike svetinje, nakon dva jaka udara, bile su strašne. Obrušio se svod, oštećene su freske, pod je bio prekriven ciglom i malterom. Stradao je i zvonik, koji i danas stoji pokraj crkve i čeka kada će ponovo biti postavljen na svoje mesto. Prema najavama nadležnih, u maju se očekuje kraj većine najkomplikovanijih radova.

Do sada je obavljen tehnički najteži posao skidanja zvonika, teškog šest tona, a pored crkve je postavljena divovska dizalica koja je podigla bakarnu konstrukciju. Sličan posao je urađen i na zagrebačkoj katedrali, koja je takođe stradala u zemljotresu.

- U samom hramu je sve sanirano i još predstoje samo radovi na krovu i zvoniku - kaže protojerej-stavrofor, zagrebački arhijerejski namesnik i starešina hrama otac Duško Spasojević. - U samom hramu još su postavljene skele, a biće tako dok se ne završe svi radovi sa oslikavanjem.

Najsrećniji su vernici, koji su tri godine pratili kako se obnavlja njihova crkva, redovno sastajalište Srba u Zagrebu. Strpljivo su dočekali dane da se radovi približe kraju i da uskoro budu uklonjene sve skele i hram zasja u punom sjaju. Otac Duško Spasojević brinuo je da se organizuju radovi i da se ide maksimalno brzo, a stalno je i patrijarh Porfirije bio u toku, od prvih dana kako je hram stradao i kako je sa tugom video teška oštećenja, do vremena kada je urađen projekat i stručnjaci preuzeli brigu oko obnove.

Najveća oštećenja bila su na svodovima hrama, sa kojih je otpao malter sa freskopisom, a zvonik se nakrivio od udara zemljotresa. Pretila je velika opasnost da neki novi potres, pa i blaži od prvog, sruši toranj, što bi bila katastrofa, jer je hram u centru grada, na Cvetnom trgu, okružen stambenim zgradama. I inače je bila sreća što je izbegnuta još veća nesreća kada se obrušio svod. U Zagrebačko-ljubljanskoj mitropoliji su zbog svega toga odlučili da u obnovu idu odmah, da se ne čeka, kako ne bi oštećenja bila i teža.

Nije bilo lako i jednostavno, jer iskustva u obnovi crkava ima mali broj naših stručnjaka. Posao nije smeo da se olako shvati i obavi, već je trebalo hram učiniti bezbednim za budućnost. Uostalom, zagrebački hram već je jednom stradao u zemljotresu davne 1880. godine i narednih su godina izvođeni opsežni radovi prema nacrtima poznatog arhitekte Hermana Bolea. Tada je postavljen i sadašnji ikonostas sa ikonama koje je radio slikar Epaminondas Bučevski, a Bole je još nekoliko puta menjao projekat i dao hramu novi izgled, koji se do danas nije menjao. Jedino što su u ovom veku urađene freske koje je naslikao poznati ruski majstor ikona Nikolaj Muhin.

Odluka je pala da se ide u konstrukcijsku obnovu koja je uključivala ojačanje zidova i zvonika. Arhitekte i statičari su uradili projekat celovite obnove po kojem su organizovani radovi koji još uvek traju. Pomogli su mnogi, pristigle su mnoge donacije jer je svima bilo stalo da se solidno uradi posao. Šef projekta Iva Rukavina imala je jasnu viziju, a sredstva je obezbedila i Evropska komisija iz Fonda solidarnosti. Skelu su radnici podigli odmah nakon odluke da se ide u sveobuhvatnu obnovu, skinut je kompletan spoljni sloj sa crkve, te venci na hramu koji su bili truli. Nakon toga je skinut malter i u unutrašnjosti i zid učvršćen posebnom tehnikom. Radovi su bili vrlo komplikovani, bušene su rupe na zidovima u koje su postavljena čvrsta sidra. Ponekad su se radili kompromisi, ali je najveći problem bio saniranje oštećenih zidova koji su iz 19. veka. Uz sve to radovi su išli brzo, a trebalo je skinuti freske i ojačati svod, a freske će tek doći na red. Kada bude sve gotovo, hram će biti bezbedan i u slučaju najjačih zemljotresa.

Za vreme obnove hram su zajedno posetili tada mitrolit Porfirije i zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, a liturgijski život je bio jedno vreme preseljen u gimnazijsku kapelu, ali su se bogosluženja, kako su radovi napredovali, odvijali pod skelama. Vernici su prikupili i znatna sredstva za radove koji su zbog toga još solidnije i sveobuhvatnije izvedeni, a otac Spasojević je ponosno govorio da su pomagali ljudi dobre volje, svesni važnosti hrama za pravoslavnu zajednicu u Zagrebu. Tako je pravoslavna crkva, od važnijih objekata, obnovljena među prvima u Zagrebu, a sada preostaju završni radovi da se Vaskrs dočeka kako to i dolikuje.

LITURGIJE

RADOVE su izvodile dve specijalizovane firme, iz Cavtata i iz Splita. Projektanti i arhitekte su uspeli hram da osposobe veoma brzo, tako da su u njemu vernici mogli da se okupljaju i za vreme radova.