NAJVEĆI HEROJ NAJVEĆE BITKE: Ovako često nazivaju legendarnog snajperistu

 Najslavniji snajperista u istoriji ratovanja, heroj Sovjetskog Saveza i počasni građanin grada heroja Volgograda (nekada Staljingrad), svojevrsan je simbol čuvene bitke. Za vreme Velikog otadžbinskog rata, od 10. novembra do 17. decembra 1942, ubio je 225 vojnika i oficira Vermahta i njihovih saveznika, uključujući i 11 snajperista.

Njegov hrabrost i taktika, učinili su da ga i dan-danas nazivaju "najvećim herojem najveće bitke u istoriji". Njegovi načini borbe izučavaju se na vojnim akademijama širom sveta, a i sam je o njima svedočio u svojoj knjizi "Sa druge strane Volge, zemlje za nas nije bilo" i dnevniku "Beleške snajpera".

U akcije je, kako je pisao, najčešće išao sam, a kada je bio sa drugim najperistima, unapred je razvijao detaljne planove rasporeda, ali tako da pokriju što veći prostor. Svoje borce je savetovao da pucaju precizno: "Jedan metak - smrtonosni pogodak". To je za posledicu imalo da se ne zna gde Zajcev dejstvuje, pa nijedan nemački vojnik nije bio siguran. Osim toga, najčešće je prodirao duboko u neprijateljsku pozadinu obično noću, kroz podzemne kanalizacione mreže, puzeći ispod ruševina Staljingrada gotovo sravnjenog sa zemljom. baš u tim ruševinama, znao je da čeka satima sve dok mu se na nišanu ne pojavi nemački oficir. Štaviše, posle paljbe često nije menjao položaj pa ga ncistički vojnici nisu mogli otkriti po pokretima i povlačenju. Otkrio je i da je najviše ubistava postizao u ranu zoru kada je sunce zaklanjalo čist vidik nemačkim vojnicima.

U Berlinu je bio posle rata i tu je dobio svoju snajpersku pušku na kojoj je bilo ugravirano: "Heroj Sovjetskog Saveza gardijski kapetan Vasilij Zajcev, sahranio u Staljingradu više od 300 fašista". taj snajper čuva se u Muzeju odbrane grada u Volgogradu.

Posle završetka Drugog svetskog rata obučavao je buduće snajperiste u Minsku, ali je ubrzo demobilisan i preselio se u Kijev. Bio je komandant Pečerskog okruga. Posle doškolovavanja postao je inženjer i bio je direktor inženjerskog postrojenja i direktor fabrike odeće "Ukrajina".

Dečak sa Urala koji se u lovu sa ocem i dedom naučio dobrom rukovanju s puškom, ali i strpljenju, Vasilij Zajcev preminuo je 15. decembra 1991. Iako je njegova želja bila da bude sahranjen sa svojim saborcima u čuvenom memorijalnom kompleksu posvećenom Staljingradskoj bici na Mamajev Kurganu u Volgogradu, sahranjen je na Vojnom spomen groblju u Kijevu. Povodom 60 godina Pobede nad fašizmom, njegova supruga Zinaida, obratila se rukovodstvu Volgograda sa molbom da usliše poslednju želju njenog supruga. Njegova želja je uslišena, a posmrtni ostaci prebačeni na Mamajev Kurgan 31. januara 2006. i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni. Grob Vasilija Zajceva nalazi se baš u blizini spomenika na kojem se nalazi njegova čuvena rečenica: "Iza Volge za nas nije bilo zemlje".