RUŠENJE CRKAVA PO PEĆKOJ NAHIJI: Uprkos Albanskom teroru i neimanju pravoslavnog nastavnika, srpska deca očuvala su svoju veru i jezik

Muslimani teraju pravoslavne, piše Popović, da o praznicima rade kod njih, silom ulaze u kuće i "unose u porodice razvrat". Nametnuli su novi porez - na svaku svinju po deset pjastri godišnje. U selu Lukavici u Pećkoj nahiji pravoslavni su se okupili u crkvi za pričešće. Izbili su "Turci", piše Popović, i "razorili ovu crkvu ne ostavivši ni kamen na kamenu", a zatim smejući se govorili: "Žalite se vašim carevima, neka vam oni pomažu". U Đakovici je "oko šest sati noću" počeo da upada u kuće Šaćir Aco Cur i da bije žene, decu i muškarce. Uspeo je, piše Popović, da upadne i u moju kuću i da silom odnese neke stvari. Deset dana kasnije, 20. novembra/2. decembra 1858. godine Sučenkovu se obraćaju četiri sveštenika iz Pećke nahije Prizrenskog sandžaka. Arnauti su razorili crkvu u selu Sušica, nagoneći pravoslavne da prenose kamen razrušene crkve za izgradnju kule. U selu Istok Arnauti su razorili crkvu sa kupolom i pretvaraju je u kulu. Časni presto je uzeo Demir Redža i pretvorio ga u ognjište na kome loži vatru. "Ovi bezžalostni Arnauti otimaju od pravoslavnih ovce, krave, konje, volove, sve što nađu. Mudir ne samo što ne obraća nikakvu pažnju na ove postupke no sam upućuje buljuk-paše sa zaptijama u pravoslavne kuće da pritiskaju i skupljaju po deset pjastri za svaku svinju".

Položaj sveštenika je nepodnošljiv; ovih dana, pišu sveštenici, došli su zlikovci iz sela Đurakovca i uhvatili sveštenika Radosava, prebacili ga u planine i počeli da biju tražeći od njega novac. Pustili su ga tek kada su od njega oteli 500 pjastri. Jeromonasi koji su krenuli da skupljaju milostinju za crkvu bili su prinuđeni iz straha da se vrate u manastir. "Pomozite nam. Arnauti ugrožavaju Dečanski manastir i Pećku patrijaršiju". Pisma su potpisali sveštenici Stefan i Milovan iz Radavca, Petar iz Koša i Vasilije iz Kijeva.

Pošto se bliže upoznao sa prilikama među pravoslavnim Srbima u Skadru i okolini, ali i sa delatnošću rimokatoličke propagande, konzul Sučenkov je detaljno obaveštavao poslanika Butenjeva i predlagao mere za poboljšanje položaja pravoslavnog stanovništva. Sredinom juna 1858. godine konzul javlja da je po nalogu Porte u Skadru osnovan Medžaret-Medžlis, trgovački sud, u koji su ušli muslimanski i katolički predstavnici. [...] Na insistiranje konzula, valija Abdi-paša je imenovao jednog pravoslavnog trgovca iz Bitolja, iako je konzul predložio pravoslavnog trgovca iz Novog Pazara. Sučenkov je pažljivo pratio sve življu delatnost austrijske političke i verske propagande, naročito aktivne posle Krimskog rata. Sredinom juna 1858. godine nadvojvoda Maksimilijan je, prateći iz Trsta grčkog kralja Otona, posetio katoličku crkvu u Baru koju je sam podigao. Hramu je poklonio statuu Madone i nekoliko velikih predmeta od srebra. Austrijskom agentu u Baru poklonio je prsten sa brilijantima, a mudiru i bimbaši (majoru) barskog garnizona po brilijantnu šnalu. Skadarski katolički biskup Topić otišao je u Rim sa dva sveštenika da traži pomoć od pape za izgradnju katoličkog hrama. Austrijska politika, piše Sučenkov, želi da Topić ode iz Skadra, i zbog godina, ali i zbog stalnih sukoba sa austrijskim konzulom Borovičkom. Na insistiranje Borovičke Topiću je postavljen koadjutor biskup Šurili.

RUSKA PODRŠKA PRAVOSLAVNIM SRBIMA U SKADRU

Konzul Sučenkov u jesen 1858. godine je direktoru Azijskog departmana general-majoru Kovaljevskom podneo širi izveštaj o prilikama među pravoslavnima Skadra i okolnih oblasti i o aktivnostima austrijske propagande. Godinu dana ranije predložio je osnivanje škole za "ovdašnju pravoslavnu omladinu". Pravoslavna opština u Skadru je mala, piše Sučenkov, i raspolaže oskudnim sredstvima. "Deca ovdašnjih Slovena, nemajući pravoslavnog nastavnika, posećuju katoličku školu; štetne posledice za ovdašnje mlado slovensko pokoljenje su neizbežne - obrazujući se u ovoj školi na italijanskom jeziku /.../ Njihov učitelj je latin i neće se naravno baviti usađivanjem ljubavi prema nacionalnosti niti njihovoj majci pravoslavnoj crkvi." Učitelja u budućoj srpskoj školi, pre svega "duhovnog lica", ističe Sučenkov, treba tražiti među "austrijskim Slovenima". Izdržavanje bi plaćala ovdašnja pravoslavna opština, ali postoji opasnost da austrijska vlada bude protiv njegovog boravka u Skadru. Pri siromaštvu ovdašnjih pravoslavnih, koje "traje odavno", i niskom nivou obrazovanja njihovih sveštenika, pravo je čudo da su sami od sebe očuvali veru svojih predaka i svoj jezik. Umesto "austrijskog Slovena", piše konzul, možda bi se mogao naći ruski sveštenik, u prvom redu monah. Potrebno je formirati novo pokoljenje koje će imati ljubav prema majci-crkvi, nacionalnosti i jednovernoj Rusiji, spremajući najbolje među njima za nastavak školovanja u jednoj od ruskih duhovnih ustanova. Takav učitelj stvorio bi od njih buduće odane sledbenike pravoslavlja, usred uticaja islama i katoličke propagande koju širi Austrija. Sučenkov je uspeo da dobije od ruske vlade 500 rubalja u srebru za izdržavanje škole.

U pismu zameniku direktora Azijskog departmana Stremouhovu, 31. januara 1864. godine, konzul piše da je otvorio školu u Skadru po želji grofice A. D. Bludove, koja je predložila da škola dobije naziv Mariinska škola (Marijina škola), u čast carice Marije Aleksandrovne. Bludova je obećala da će učitelj dobijati godišnju platu, sa mesečnim iznosom od osam dukata. Pošto je plata već izvesno vreme obustavljena (pisao je više puta Bludovoj čak i u Nicu) Sučenkov je molio da iz sredstava koja su deponovana u konzulatu (sredstva carice za školu u Lopižama kod Sjenice od 100 holandskih dukata), 50 dukata isplati učitelju Zlatičaninu. Škola u Skadru se nalazi u polurazrušenom zdanju, odmah pored buduće Crkve Svetog Aleksandra Nevskog, u martu će biti srušena, piše Sučenkov, a može se podići nova zgrada od preostalog materijala za crkvu. Konzul je tražio saglasnost da se preostala suma od 50 holandskih dukata iskoristi za gradnju škole, s tim da će deo priložiti i skadarski Srbi. Obavestio je da je dao 31 napoleon školi u selu Velika.

Ruski konzul je smatrao da Porta neće imati ništa protiv škole, ali će veće smetnje dolaziti od strane Austrije. Broj katolika daleko premašuje broj pravoslavnih. U Skadarskom sandžaku Austrija ima dva nadbiskupa - u Baru i Pulatima, tri biskupa - u Skadru, Zadrimi i Lješu i veći broj fratara koji naseljavaju sve okolne planine "prodirući i u sela naseljena isključivo pravoslavnim i muslimanima, radeći ne bez uspeha na propagandi". Austrijska vlada u Skadru izdržava tri učitelja za vaspitanje dece ovdašnjih latina, piše Sučenkov, i završava izgradnju dovoljno velike seminarije - buduće kolevke katoličke propagande u Albaniji. Uspela je da dobije ferman od Porte za izgradnju katoličke crkve unutar grada, tri puta većeg obima nego što bi bilo potrebno za broj katolika u Skadru. Katolici u Baru su uspeli, o trošku nadvojvode Maksimilijana, da u 1858. godini završe izgradnju crkve na vidnom mestu u gradu. "Naši bedni jednoverci imaju daleko izvan grada ubogu polurazrušenu Crkvu Svetog Nikole. Unutrašnjost je užasavajuća pustoš. U njoj nema čak ni ikonostasa. Nasred tesne prostorije polurazrušenih zidova, na neravnom zemljanom podu, stoji časni presto, na njegovom čelu je drveni krst a na prestolu Sveto jevanđelje i Raspeće - mrak vapijućeg siromaštva, to je sva lepota Doma Gospodnjeg." U svako doba godine, piše Sučenkov, naši jednoverci sa strahom ulaze u ubogu crkvu, bojeći se obrušavanja krhkog krova. Zimi, pri velikim kišama, lišeni su mogućnosti da prisustvuju bogosluženju. Pri prolasku kroz Bar pravoslavni Srbi su molili ruskog konzula za novčanu pomoć radi opravke crkve.