U DVA "SIVA DOMA" - 216 KAŽNJENIKA: Nasilje mlađih od 18 sve učestalije i brutalnije, ali se taj trend ne vidi i u popravnim zavodima

I statistika pokazuje da je gotovo svaki dvadeseti učinilac nekog krivičnog dela u Srbiji - maloletnik. Ovo potvrđuju poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2021. godinu. Brojke deluju mnogo bolje nego u prvoj deceniji ovog veka, kada je čak 10 odsto svih osuđenika bilo mlađe od 18.

Ipak, zvanična statistika odudara od naše svakodnevice, koja obiluje vršnjačkim nasiljem i brutalnošću.

Advokati i centri za socijalni rad ovu razliku objašnjavaju tendencijom da se kod adolescenata više primenjuju vaspitne mere, nego zatvorske kazne. Jer, praksa je pokazala da se svaki šesti maloletnik koji je "prošao" kroz zavode u njih i vraća, ponovo počinivši kriminalno delo. Prema rečima advokata Petra Učajeva, nekada to bude zato što ne može da se zaposli i snađe na slobodi, nekada zbog droge od koje se nije odvikao, pa ne bira način da dođe do novca, ponekad zbog blage kaznene politike pre punoletstva, a nekada i zato što je u maloletničkom zatvoru morao da ogrubi i nauči kako da opstane, pa se tek posle njega pretvorio u "ozbiljnog kriminalca".

Mada se u maloletničkim zavodima broj kažnjenih gotovo ne menja, oni koji tamo dospeju - sve su suroviji. U 2021. je iza rešetaka završilo troje, a u vaspitno-popravnom domu 94 maloletnika.

Samo tokom 2021. petoro mlađih od 18 optuženo je za ubistvo. U KPZ za maloletnike u Valjevu, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS), na kraju prošle godine bilo je 17 osuđenika. Od toga, dvojica mlađih od 18. U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu bilo je 199 štićenika, a njihov broj je već godinama između 180 i 200.

U valjevski zavod, objašnjavaju u Upravi, upućuju se stariji maloletnici ili mlađi punoletnici do 23 godine koji su prvi put kažnjeni zatvorom. Mahom je reč o počiniocima teških krivičnih dela sa elementima nasilja.

- Na izdržavanje kazne u proteklih osam godina upućivano je u proseku po 20,6 počinilaca godišnje. Zakonom su predviđene dve mere: vaspitna i zatvorska kazna za maloletnike, ali se ova druga određuje samo u posebnim slučajevima, kada su u pitanju teška krivična dela i kada je počinilac stariji maloletnik. Češće se pribegava postepenom kažnjavanju i blažim formama, da bi se što adekvatnije uticalo na mladu osobu koja još nije završila razvojni put - kažu u UIKS.

Upravo u ovome bi, kako objašnjava Učajev, moglo da leži objašnjenje zašto je krimi-statistika u padu. Da bi se sprečilo žigosanje tinejdžera i njihov ozbiljniji ulazak u svet kriminala, država im daje novu šansu, pa mnogi ne stignu do suda.

- Već u tužilaštvu se maloletnicima određuju vaspitni nalozi. To mogu biti poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole, uključivanje u rad humanitarnih organizacija, odvikavanje od zavisnosti, odlazak u savetovališta. Ovo na mnoge deluje vaspitno, kao nekada šamari u policiji kada dete ukrade komšiji kola. Većina ne ponovi delo - objašnjava ovaj beogradski advokat.

Izrečen vaspitni nalog ne ulazi u dosije, za razliku od vaspitnih mera i klasičnih sankcija, koje izriče sud.

Podaci Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu (GCZSR) pokazuju da je 2021. u evidenciji bilo 2.569 dece sa problemom u ponašanju i u sukobu sa zakonom. Među njima su najbrojniji oni između 16 i 17 godina.

- Kao što je slučaj i sa drugim pojavama koje su indikatori društvenih kriza, registrovan obim maloletničke delinkvencije odudara od realne rasprostranjenosti ove pojave, a uvid je otežan, jer evidencije vodi više institucija - objašnjavaju u GCZSR. 

- Nasilništvo među mladima je moguće rešiti samo zajedničkim delovanjem porodice i zajednice. Potrebna je šira podrška za rano otkrivanje poremećaja i stvaranje uslova za tretman i ove dece i njihovih porodica. Iskustva pokazuju da deca iz porodica sa poremećenim odnosima prenose taj model ponašanja na okolinu, pa su često akteri vršnjačkog nasilja.

U UIKS dodaju da mnogi mladi u zavodu u Valjevu i domu u Kruševcu učestvuju u programima u kojima se uče kontroli besa, odgovornosti, odupiranju pritiscima vršnjaka... Mnogi od tih programa bili bi dragoceni i njihovim drugarima na slobodi.

NEOBRAZOVANI

JEDNA analiza pokazala je da je prosečan maloletni kriminalac star 16 do 18 godina, i najčešće je član neke krimi grupe. Čak petina osuđenih je bez završene osnovne škole, dok je većina u obrazovnom procesu. Sa oba roditelja žive bezmalo dve trećine osuđenih.

Za godinu 173 ukora i 112 mera nadzora

PREMA podacima GCZSR, sudovi su prošle godine izrekli 173 sudska ukora i posebne obaveze i 112 mera pojačanog nadzora. Vaspitni nalog je izrečen za 43 maloletnika, koji su počinili delo za koje je zaprećena novčana ili kazna do pet godina zatvora.