SRBI KAO EKSPERIMENTALNI POLIGON NACIZMA: Velika inverzija na delu

Sama Ukrajina, kako s ubrzo pokazalo, ne samo da je već bila okupirana od NATO pakta, nego nije skrivala ni svoju ogrezlost u nacizmu, koja se manifestovala u dubokoj rusofobiji i poništavanju građanskih i ljudskih prava ruskog naroda na svojoj teritoriji, od jezika do religije, uključujući, ponajpre, i pravo na život. Izašlo je, naime, na videlo da je za nepunih osam godina od "majdanizacije", ili, u prevodu - od nacifikacije Ukrajine, ubijeno 15.000 Rusa u Donbasu, našta zapadni "milosrdni anđeli" nisu ni prstom mrdnuli da to osude, a kamoli da spreče, uključujući i sramno odsustvo reakcije na spaljivanje nekoliko desetina Rusa u sindikalnoj dvorani u Odesi.

Ako se tom najpre prećutnom evropskom i američkom solidarisanju sa ukrajinskim nacizmom doda i histerična reakcija na rusku specijalnu operaciju, te brisanje ruske kulture i velikana književnosti, muzike i drugih vidova stvaralaštva iz evropske kulturne baštine i tradicije, onda je očigledno da je ta pošast koja zapravo nikad nije ni bila savladana, ponovo stavila čovečanstvo pred apokaliptično iskušenje, mnogo gore, s obzirom na nuklearno oružje, od prethodnog, plaćenog sa preko 50 miliona ljudskih života.

Mi Srbi, sticajem istorijskih okolnosti, prednjačimo u razumevanju ne samo manifestacija nego i same mračne prirode tog "virusa", kome nedavna korona, kao ni druge epidemije u prošlosti, nisu ni do kolena. Ovaj "virus", naime, napada ljudske duše i umove prevashodno zapadnih političkih elita, proizvodeći u njima, medicinskim jezikom rečeno, patološke ideje izuzetnosti, ibermenša i dominacije nad drugim narodima, neku vrstu predodređenosti da vladaju drugima, da raspolažu njihovim resursima i da parazitiraju nad ostatkom čovečanstva.

Mi Srbi smo, ko zna zašto i kako, neka vrsta eksperimentalnog poligona za isprobavanje svih tih novih i starih sojeva i generacija "virusa", kako bi to rekli epidemiolozi, pod zajedničkim imenom - nacizam. Ne treba da idemo u prošlost da bismo to dokazali jer nas ionako uče da se okrenemo budućnosti, da zaboravimo prošlost, a što se sadašnjosti tiče očekuju i traže da pristanemo da nam je krivotvore. To znači da budemo kao oni - da ne vidimo ono što se događa, a da vidimo ono što nam je zadato da vidimo. Puca se na Kosmetu na mladiće koji nose badnjake, zato što su Srbi, zbog nacističkog "virusa" i razloga, a oni na to reaguju kao da su slepi: navodno, neko je na nekog pucao, ali se ne kaže, tobož se ne zna, ni ko na koga, ni zašto. U Sarajevu napadaju mlade sportiste i njihove roditelje, zato što su Srbi. U Baškoj Vodi pevaju ode Jasenovcu i jamama, gde leži blizu milion zaklanih Srba. I to sve ovih dana.

Ništa od toga zapravo ne smeta zapadnim nacistima. Smetaju im samo srpske barikade na Kosmetu, u BiH - Dan Republike Srpske i srpski separatizam (obratite pažnju, nikad im nijedan separatizam u Jugoslaviji nije smetao osim sada srpski), u Hrvatskoj im nije smetala ni nacistička "Oluja", ni nacističke parole i pesme tada i sada: "Srbe na vrbe", "Ubij Srbina", "Jasenovac i Gradiška stara, to je kuća Maksovih mesara"... Nikad pomenuli nisu da Srbi treba da se vrate u svoje domove i imanja u Lici, Baniji, na Kordunu i drugde u Srpskoj Krajini - njih 250.000. Ili oni proterani sa Kosmeta, i to po dolasku Kfora i NATO - njih takođe 250.000!

ŽRTVE NACIZMA PROGLASILI NACISTIMA

Nacizam koji je sada zapljusnuo Evropu imali smo prilike da upoznamo na svojoj koži devedesetih godina prošlog veka. Zato smo mi sada neka vrsta posmatrača sa iskustvom. Putin je svojevremeno rekao da smo mi Srbi Rusima otvorili oči. Bilo kako bilo, mi smo prve žrtve nacizma u Evropi posle Drugog svetskog rata. I čega se tada setila ta pokvarena politička elita Zapadne Evrope i Amerike? Pa, da nas, žrtve nacizma, proglasi za naciste. Da nas, koji smo se jedini borili za Jugoslaviju i doživljavali je iskreno kao svoju državu, proglasi krivima za njeno razbijanje. Da nas, a ne one koji su krenuli u nasilnu secesiju - Hrvatsku, Sloveniji, BiH i srpsku pokrajinu Kosmet - proglasi krivima za građanske ratove i agresiju na nasilne secesioniste, prenebregavajući činjenicu da su republike koje nisu izabrale nasilnu secesiju nego miran razlaz - Makedonija i Crna Gora - izašle iz Jugoslavije bez ispaljenog metka i kapi krvi. Kako je to Srbija "izvršila agresiju" na Hrvatsku, Sloveniju, BiH i svoju pokrajinu Kosmet, a "zaboravila" da to učini prema Makedoniji i Crnoj Gori?! Pa, tako što je nacistička politička elita Zapada "protumačila" zbivanja u Jugoslaviji devedesetih godina suprotno činjenicama i istini, izazivajući, odnosno proizvodeći građanske ratove u njoj. Genšer je Tuđmanu i Kučanu govorio da su sa svakim ispaljenim metkom za korak bliže nezavisnosti. Badinter je priznao Titove administrativne granice između republika kao državnije od državnih, zamenjujući princip o pravu naroda na samopredeljenje pravom republika na otcepljenje, i to nasilno. Rušeći Lisabonski sporazum, Amerikanci su, u liku ambasadora Cimermana, direktno proizveli građanski rat u BiH, a nekoliko godina kasnije i oružanu pobunu albanskih terorista na Kosmetu. I na kraju su stavili tačku na "i" NATO bombardovanjem Srbije posle Vokerove mega laži o Račku. I mi sad treba da budemo idioti koji ništa od toga nisu ni razumeli ni zapamtili!

Tehnike nacifikacije Srba sastojale su se u bezočnom i unisonom laganju zapadnih medija, političara i teledirigovanih posmatrača, koji su sve zločine automatski pripisivali Srbima, pripisujući im i monstruozna zlodela u kojima su Srbi bili žrtve a ne počinioci. Braneći se od tog horskog laganja, Srbi nisu mogli da veruju šta ih je snašlo, sporo razabirajući da su upravo te tehnike nacifikacije u svojoj biti - nacističke. Ni reči u najtiražnijim zapadnim medijima o ustašizaciji Tuđmanove Hrvatske, o nacističkim oznakama njegove paravojske, poput onoga što se sada neskriveno vidi u Ukrajini. Kad je počeo građanski rat, odmah su Srbi optuženi za masovna silovanja čiji se broj popeo na fantastičnih 50.000; nemačka štampa je čak pisala da su Srbi monstrumi koji ugrađuju u materice Hrvatica i Muslimanki fetuse pasa i drugih životinja. Namerno i smišljeno su korišćeni nacistički simboli i pojmovi iz Hitlerovog arsenala uništavanja naroda - koncentracioni logori, bodljikava žica, bezočne foto-montaže, izmišljene reportaže "sa lica mesta" i šta sve ne. Američki novinar Roj Gutman je za takvo "svedočenje" u "Tajmu" o navodnom konclogoru u Omarskoj dobio 1992. Pulicerovu nagradu za novinarstvo, a da pri tome ne samo da nije video taj navodni logor, nego se nije pomerao iz zagrebačkog hotela "Esplanada". Propagandna agencija "Ruder i Fin" je taj broj "Tajma" jednostavno poslala na hiljade najuticajnijih adresa, i više se "istina" o Srbima fašistima nije mogla zaustaviti.

Ne postoji drugo objašnjenje takve i tolike antisrpske histerije, osim da je ona u svojoj suštini nacistička. Na delu je bila, a i sada je, velika inverzija: da Srebrenica, na primer, zauzme mesto Jasenovca; da tzv. zapadne vrednosti zauzmu mesto našeg etičkog kodeksa - zbog kojeg je, inače, veliki Gete učio srpski i čitao naše epske pesme u originalu, a drugi savremeni velikan Handke stao u odbranu pravde za Srbiju. Najzad, da mi Srbi zamenimo Nemce na mračnom pijedestalu zločina i zločinstva. Štaviše, nama je bila pripremljena i titula genocidnog naroda, dok Nemci, uprkos Holokaustu, tu oznaku formalno nisu imali. A ta titula je trebalo da bude put u nestanak. Jer, nacisti se ne šale, oni bi, nema nikakve sumnje, da nas unište.