PENZIONISANI OFICIR TURSKE VOJSKE POSTAO VASELJENSKI PATRIJARH: Tajni dekret CIA protiv pravoslavnih Slovena

Ujedno i Spiro Egnju, potpredsednik Sjedinjenih Država, bio je njegov dobar prijatelj. Vašington je imao interes da "prava osoba" vodi Carigradsku crkvu. Zapad je upravo ovog patrijarha video kao lidera pravoslavnog sveta.

U izveštaju britanske obaveštajne službe je stajalo: "Zajednica Grka u Carigradu je veoma mala, oko 30.000 ljudi i može se koristiti kao pion kako bi se trgovalo garancijama za Turke koji žive na ostrvu". Problem Kipra je sve više udaljavao Ankaru od saveznika na Zapadu. Arhiepiskop Jakov je otvoreno podržao stanovnike Kipra i sakupljao sredstva za pomoć njima, čime je ozbiljno ugrozio svoj izbor na mesto carigradskog patrijarha, pogotovo što se pitanje njegovog položaja rešavalo na samom vrhu. Turska strana je bila nepokolebljiva. Oni ne žele da Jakov bude sledeći patrijarh, navodi se u tajnom telegramu Stejt departmenta, koji je poslat američkom abasadoru u Ankari.

Budući patrijarh Jakov je pozvao Džordža Buša, tada predstavnika SAD u UN, i tražio da se izglasa rezolucija Saveta bezbednosti "o kršenju verskih sloboda u Turskoj". Budući američki predsednik je shvatio da je Jakov "srušena ptica". Posle nekoliko meseci je zbog sumnje da je učestvovao u korupciji, Spiro Egnju podneo ostavku. Tako je i plan B propao. Mitropolita Melitona (Hadžisa) koji je bio lojalan Amerikancima i koji je imao turski pasoš, u poslednjem trenutku su izbrisali sa spiska kandidata. Ankara je poslala Istanbulu tri imena koja nisu bila poznata javnosti.Sinod Carigradske crkve je izabrao novog patrijarha Dimitrija (Papadopulosa) - "tihog monaha" koji nije davao jake izjave. On je imao dobar odnos sa Ruskom pravoslavnom crkvom i 1987. godine je bio u Moskvi. Dimitrije je umro 1991. godine. Njegovo mesto je zauzeo mitropolit Vartolomej (Argondonis), penzionisani oficir turske vojske. Navodno je bio pogodna figura za Ankaru.

Pored toga, Vartolomej je još 1990. godine počeo da se sukobljava sa Ruskom pravoslavnom crkvom, prvo u Estoniji, za koju je rekao da je njegova teritorija, a zatim 2018. godine u Ukrajini, gde je bez obzira na kanone legalizovao lokalne raskolnike. U svakom slučaju to je bila ličnost koja je odgovarala CIA i Sejt departmentu.

Tako je na tron Vaseljenske patrijaršije došao patrijarh Vartolomej, koji će se kasnije pokazati kao odani poslušnik onih koji su ga doveli na ovo mesto. Potonji događaji će pokazati da će to doprineti najvećoj fragmentaciji Pravoslavne crkve u njenoj istoriji.

RUŠENjE DUHOVNIH VREDNOSTI I URUŠAVANjE POKOLENjA

Intermagazin je 30. JULA 2016. godine doneo izvanredan članak pod nazivom "Evo kako CIA pokušava da uništi pravoslavlje", kojim je preneo izvode iz Doktrine borbe protiv Istoka, koju je kreirao direktor CIA, Alan Dals (Allen Welsh Dulles, prvi civilni direktor CIA), u kome su navedene smernice kako da se razore tradicionalne vrednosti koje su prisutne u pravoslavnim zemljama, tj. da se ugasi nacionalna svest njihovih građana i slomi vojna moć slovenskih država. U Dalsovoj "Doktrini američke borbe protiv Istoka", navodi se da SAD treba da zavladaju svetom, a prethodno moraju da slome duh slovenskih zemalja.

- Daćemo sve što imamo, svo zlato, svu materijalnu moć za magarčenje i zaluđivanje ljudi. Čovečji mozak i svest ljudi su skloni promenama. Posejemo li tamo haos, mi ćemo neprimetno da im podmetnemo lažne vrednosti i primoraćemo ih da te vrednosti i prihvate. Kako? Mi ćemo naći istomišljenike, saveznike i pomoćnike u njihovoj domovini. Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu, po svom obimu tragediju, pogibije svih pravoslavnih Slovena, i konačno ćemo na taj način nepovratno ugasiti njihovu nacionalnu svest - navodi se u dokumentu.

Američka tajna služba je zadužena da neprimetno, prikriveno aktivno i postojano, pomaže despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost.

- Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubost i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima - sve ćemo to kultivisati u svest ljudi". On je upozorio da će jedan mali broj ljudi, ipak, da shvatiti o čemu se radi.

"Takve ljude ćemo staviti u bespomoćan položaj, ismevati ih, oklevetati i proglasiti otpadnicima društva". Mi ćemo, dodao je Dals, rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnovne narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokolenje za pokolenjem. Pridobijaćemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacimo na omladinu, demoralisati je, učiti razvratu i beščašću". Ipak, direktor CIA Dals smatrao je da američke obaveštajne službe treba najviše pažnje da posvete destrukciji Rusije.

- Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeđuju da čak i nekomunistički, te nominalno prijateljski režim Rusije, ubuduće ne raspolaže nikakvom vojnom moći, u ekonomskim odnosima da silno zavisi od spoljnjeg sveta, da nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama, te da nikad više ne uspostavi bilo šta što je nalik na 'gvozdenu zavesu'. U slučaju da takav režim uspostavlja neprijateljstvo prema komunistima, a prijateljstvo prema nama, moramo se pobrinuti da im ovi uslovi i pored toga budu nametnuti. Mi moramo, ako ne milom, onda silom, da ih pridobijemo radi zaštite naših interesa - navodi se u "Doktrini CIA".

KANONSKO BEZAKONjE CARIGRADSKOG POGLAVARA

Iz gore navedenih dokumenata se više nego jasno vide načini i razlozi dolaska vaseljenskog patrijarha Vartolomeja na mesto Prvog među jednakima po časti (Primus inter pares) u Pravoslavnoj crkvi. Posle svega je kristalno jasno ko mu je pomogao da dođe na to mesto i po čijim nalozima, odnosno uticaju, donosi odluke i obavlja ovako visoku i odgovornu funkciju.

Posle ovakvih saznanja, postavljamo pitanje da li i dalje imamo moralno pravo da se čudimo i negodujemo posle nekanonskih odluka patrijarha Vartolomeja Prvog o davanju autokefalnosti tzv. Pravoslavnoj crkvi Ukrajine? Da li i dalje treba da se utrkujemo u iznošenju dokumenata patrijarha carigradskog Dionisija i Sveštenog sinoda Carigradske patrijaršije iz 1686. godine, i potvrđujemo da je Kijevska mitropolija bila stavljena pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije? Da li i dalje treba da dokazujemo da je ceo pravoslavni svet, pa i Grčka pravoslavna crkva priznavala da je Kijevska mitropolija bila više od 300 godina pod kanonskom jurisdikcijom Moskovske patrijaršije, kao i da u skladu sa svetim kanonima Crkve, rasprave o teritorijalnoj jurisdikciji se ne mogu pokretati posle trideset godina od trenutka njihovog donošenja (VI vaseljenski sabor, 25).

Na kraju, kada je u pitanju nekanonska odluka o dodeljivanju autokefalnosti tzv. Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, treba istaći da je i među mitropolitima Grčke pravoslavne crkve bilo onih koji su se žestoko suprotstavljali ovakvoj odluci. Među njima je bio i mitropolit pirejski Serafim, poznati stručnjak za crkveno i kanonsko pravo, koji je izneo pažnji Sabora ne samo iscrpnu studiju u kojoj je ubedljivo opovrgao argumente iznesene u izveštaju predstojatelja Grčke crkve, već je i u svojim usmenim istupanjima oštro kritikovao takozvani sabor ujedinjenja raskolnika.

Mitropolit Serafim je podvukao da takozvani sabor ujedinjenja nije punovažan, jer se sastojao od mirjana, tako da je i dodela autokefalnog statusa toj nepostojećoj "crkvenoj" strukturi takođe nevažeća (između ostalih bio prisutan i Petar Porošenko, prim. aut). On dalje ističe da svi pokušaji da se opravda to "kanonsko bezakonje" predstavljaju anomalnu kanonsku praksu, koja se "jedino može uporediti sa otomanskim ropstvom Crkve" kao i teškim periodom kada je niz pomesnih crkava direktno zavisilo od carigradskog patrijarha, kada se "potirao kanonski crkveni poredak Svetih vaseljenskih sabora".
Tražio sam, svedoči mitropolit Serafim, od sveštenog Sinoda Grčke Crkve da sazove Svepravoslavni Sabor radi rešavanja ovog najsloženijeg pitanja, u koje se, na žalost, umešala geopolitika ili čak geostrategija.

Upravo iz tog razloga i sa tom argumentacijom, Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta iz Beograda, iako bez ikakve finansijske, crkvene ili političke podrške, kao nevladina, apsolutno nezavisna i neprofitna organizacija, mala ali izuzetno aktivna, i organizacija koja je u potpunosti odana zaštiti Hristove crkve, iznosi stav da je od egzistencijalne važnosti za Pravoslavnu crkvu da postavi pitanje legitimiteta, legaliteta i kredibiliteta ostanka Carigradskog patrijarha Vartolomeja Prvog na mestu Prvog među jednakima po časti (Primus inter pares) u celoj Pravoslavnoj crkvi. Gore navedeni dokumenti iz Vašingtona i CIA, u potpunosti diskredituju njegov moralni kredibilitet Prvog među jednakima, tj. poglavara Vaseljenske patrijaršije.

OBAVEŠTAJNE SLUŽBE IZABRALE "PRVOG MEĐU JEDNAKIMA"

Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta posebno ističe da se gorenavedeni stavovi ni na koji način ne odnose na visokopoštovanu Grčku pravoslavnu crkvu kao i druge helenofilske pravoslavne crkve. Gorenavedeno se odnosi isključivo na carigradskog patrijarha Vartolomeja Prvog i odluke koje je donosio pod vancrkvenim i vanpravoslavnim uticajima. Takođe, odluke koje se odnose na celu Pravoslavnu crkvu, ne može carigradski patrijarh da donosi jednostrano i to samo na osnovu odluka svetih arhijerejskih sinoda Vaseljenske patrijaršije. Prevedeno u jednorečje, carigradski patrijarh je preuzeo nadležnosti koje mu po kanonima Pravoslavne crkve ne pripadaju, a to je da sam donosi odluke i da ih jednostrano realizuje.

Takve odluke su se u Pravoslavnoj crkvi donosile vekovima na saborski način, tj. isključivo na osnovu odluka vaseljenskih sabora (uz učešće poglavara svih hrišćanskih autokefalnih crkava).

Stoga, smatramo neophodnim i urgentnim da se sazove Svepravoslavni sabor (na koji bi bili pozvani svi poglavari pravoslavnih autokefalnih crkava kao i carigradski patrijarh), i na takvom skupu treba raspravljati najmanje o dve tačke dnevnog reda, i to:

1. Izbor novog vaseljenskog patrijarha, imajući u vidu donošenje nekanonskih i jednostranih odluka patrijarha Vartolomeja koje su ozbiljno ugrozile jedinstvo Pravoslavne crkve. Takođe, uzeti u obzir uticaj turskih (muslimanskih) kao i zapadnih političkih i obaveštajnih centara moći, na izbor i postavljanje Vartolomeja Prvog na čelo Carigradske patrijaršije.

Značaj ove tačke dnevnog reda je utoliko veći ukoliko se uzme u obzir činjenica da se radi o sredinama i centrima koji su imali uticaj na odluke patrijarha Vartolomeja, a u tim sredinama se javno afirmišu i promovišu satanizam i homoseksualizam.

2. Takođe, drugo pitanje o kome treba raspravljati, a koje je patrijarh Vartolomej samovoljno izbacio sa dnevnog reda Kritskog sabora, jeste pitanje - prava donošenja autokefalnosti.

Kada je reč o izvodima iz "Doktrine borbe protiv Istoka", koju je kreirao direktor CIA, Alan Dals, bez imalo cinizma, moramo odati priznanje obaveštajnim analitičarima CIA da su nepogrešivo detektovali Rusku pravoslavnu crkvu kao najčvršćeg stožera zaštite svetih kanona Pravoslavne crkve.

To je jedina stvar u kojoj se slažemo sa njihovim ocenama, i stoga, Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta smatra da se jedini izlaz za opstanak Pravoslavne crkve nalazi u izboru novog vaseljenskog patrijarha koji treba da bude poglavar najveće pravoslavne crkve koja predstavlja najčvršći stub tradicionalnih vrednosti i poštovanja svetih kanona Pravoslavne crkve, čime bi stekla ogroman autoritet i kredibilitet, kao i povratila narušeni integritet Vaseljenskoj patrijaršiji. To bi nesumnjivo bilo u najboljem interesu opstanka i zaštite pravoslavlja i Hristove crkve u celini.