STOTINA DRONOVA DO KRAJA GODINE: U strategiji razvoja oružanih snaga napravljen zaokret ka proizvodnji domaćih besposadnih platformi

Vojni vrh, međutim, pred domaću odbrambenu industriju stavio je zadatak da za najkraće vreme, ne samo razvije nove tipove kopnenih i vazduhoplovnih dronova, već i da broj primeraka ovog naoružanja u Vojsci Srbije drastično poveća.

Zaokret sistema odbrane ka razvoju i proizvodnji besposadnih platformi izazvan je metodama ratovanja na istoku Evrope, ali i postojanjem svojevrsnog mekog zida koji Srbiju sprečava da se kod stranih proizvođača brzo i efikasno naoruža ovim ili sličnim sistemima. Potražnja za bespilotnim letelicama u svetskim razmerama je tolika, da je već sada plan proizvodnje i isporuka napunjen za sledećih nekoliko godina.

Ovo je konstatovano i na referisanju o ostvarenim sposobnostima Vojske Srbije u prošloj godini, kojem je u Domu Garde u Topčideru nedavno prisustvovao kompletan državni i vojni vrh.

- Moraćemo više da se usredsredimo na dobijanje novih sredstava iz Odbrambene industrije Srbije. Kao što smo isporučivali sredstva koja su već u naoružanju VS, tako ćemo u narednom periodu i bespilotne letelice i ostale dronove, pre svega domaće proizvodnje - rekao je posle referisanja predsednik Aleksandar Vučić.

Srbija već duže od deceniju aktivno radi na bespilotnom programu, koji je stidljivo pokrenut razvojem izviđačkih letelica i besposadnih logističkih sredstava. Domaći inženjeri, međutim, dobro su procenili mogućnosti upotrebe ovog naoružanja, pa su ubrzo ona dobila i borbena svojstva. Ubrzana je i procedura, a pojedine procene ukazuju da bi naša vojska već na kraju ove godine mogla u svom naoružanju da poseduje oko stotinu dronova različitog tipova i namene.

To je slučaj sa bespilotnom letelicom "pegaz", čija serijska proizvodnja počinje ove godine. Sa traka fabrike "Utva" u Pančevu ove godine trebalo bi da siđe najmanje desetak ovih dronova, koji će odmah biti upućeni u jedinice Vojske Srbije. Srpski "pegaz" tokom razvoja dobio je mogućnost nošenja raketa, a u planu je njegovo usavršavanje - povećanje autonomije leta i širenje lepeze naoružanja koji može da ponese.

- Značaj ovih vazduhoplovnih dronova je u borbenoj upotrebi, ali i izviđačkoj, gde su trenutno nezamnenjivi u prikupljanju podataka u realnom vremenu na osnovu kojih se navodi artiljerijska vatra, ali i precizno određuju ciljevi za dejstvo avijacije. Vojsci koja rapolaže ovim sredstvima to daje znatno veće mogućnosti za vođenje borbenih operacija - objašnjavaju u Vojsci Srbije.

Ove zahteve ispunjavaju i bespilotne letelice CH-92, nabavljene iz Kine. One su po mnogo čemu slične domaćem "pegazu" (čiji je razvoj završen uz pomoć kineske tehnologije i pomoći stručnjaka iz ove zemlje), s tim što su efikasnije u borbenim dejstvima.

Inženjeri Vojnotehničkog instituta naoružali su raketama čak i domaću mini bespilotnu letelicu "vrabac", koja se u izviđačkoj varijanti već koristi u Vojsci Srbije.

Porodicu modernog naoružanja upotpunjuje multikopter "obad" - naoružani dron kratkog dometa, dizajniran za podršku specijalnim jedinicama i to u urbanim sredinama. Zavisno od misije može biti naoružan borbenom stanicom sa četiri nevođene rakete ili bombama. U istoj familiji je i prototip drona saomubice "gavran", na kome radi "Jugoimport" i čija će namena biti borbena dejstva u dubini neprijateljske teritorije.

NOVI ZADACI ZA STARU "STRELU"

MASOVNO korišćenje letećih dronova u savremenim ratovima pobudilo je interesovanje za naoružanje koje se smatralo prevaziđenim. Za efikasnu borbu protiv dronova potrebna su ne samo sofisticirano i skupo naoružanje, već i jeftina sredstva koja mogu da dejstvuju na leteće naoružane rojeve letelica. Vojni vrh je zato pokrenuo modernizaciju raketnog sistema "Strela", za koji je procenjeno da bi uz određene prepravke mogao da bude jeftino, a efikasno sredstvo za odbranu od neprijateljskih raketa.

"MALI MILOŠ" NAJUSPEŠNIJI

NAJSUPEŠNIJA kopnena besposadna platforma koja je razvije i proizvedena u Srbiji je "miloš N", poznatiji kao "mali miloš". Reč je o guseničaru malih dimenzija, čija je namena u spektru - od borbene do logističke i medicinske. Proizvodi se u "Prvoj petoletki" u Trsteniku, a već je u upotrebi u 72. brigadi za specijalne operacije. U toku je završetak unapređene verzije ovog sredstva, koje bi uskoro trebalo masovno da uđe u jedinice.