U BAZI SRPSKE PAMETI 8.500 DOKTORA NAUKA IZ CELOG SVETA: Ažuriranje spiska omogućiće da se uključe u državne i nacionalne projekte

Za to su dobili podršku Rektorata Univerziteta u Beogradu, ali i Privredne komore i Ministarstva za rad.

Onlajn spisak naših naučnika i lekara u dijaspori biće, u stvari, dopunjena i ažurirana baza koju već tri decenije priprema profesor FON dr Jovan Filipović, povratnik iz Amerike i nekadašnji državni sekretar za dijasporu. On je počeo sa prikupljanjem podataka još u okviru istraživanja za doktorske studije, sredinom devedesetih, i kasnije nastavio iz čistog entuzijazma.

- U bazi se za sada nalazi oko 8.500 imena doktora nauka, ali ih je potrebno ažurirati i osavremeniti tako da tehnički bude olakšano pretraživanje, zbog čega smo i pokrenuli ovaj projekat - kaže dr Filipović za "Novosti".

To znači da će podaci biti tako organizovani da samo uz klik ili dva "mišem" može da se vidi ko npr. sarađuje sa NASA, a ko sa naftnom industrijom ili velikim kompanijama, ili ko se nalazi na pozicijama sa kojih može da pomogne institucijama u zemlji, jer ima dobre kontakte sa centrima znanja i moći u svetu. Sve ovo je, objašnjava Filipović, izuzetno važno jer ovako umrežena dijaspora može da uzme učešće u zajedničkim projektima od državnog ili nacionalnog interesa, ljudi mogu i međusobno da se povezuju i zajedno investiraju u Srbiji, da dovedu investitore ili da imaju i savetodavnu ulogu.

- Ako država ulazi u neki veliki projekat, ona može da konsultuje najumnije naše ljude iz te oblasti u svetu, a naći će ih preko ove baze podataka - objašnjava Filipović.

U bazi je zasada najviše inženjera, i to elektrotehnike i iz aj-ti oblasti. Takođe, ima dosta naših molekularnih biologa na značajnim naučnim pozicijama u svetu. Puno je i svršenih đaka Matematičke gimnazije u Beogradu, koji su se posle školovali i usavršavali u svetu.

Matematička gimnazija u Beogradu poslednjih 15 godina sređuje bazu svih učenika koje je imala u prethodnih 56 godina, od osnivanja.

- Kroz naš ALUMNI, odnosno fondaciju bivših učenika Matematičke gimnazije ALMAGI, u kontaktu smo sa mnogima koji žive u Srbiji, ali i širom sveta - kaže direktorka ove gimnazije Mirjana Katić.

- Objavljujemo vesti o njihovom radu i uspesima, a jednom godišnje okupljamo se na donatorskoj večeri. U našoj gimnaziji trenutno radi osam doktora nauka, bivših učenika.

U inostranstvu, prema rečima naše sagovornice, trenutno živi između 30 i 50 odsto svih učenika koji su završili Matematičku gimnaziju. Oni pomažu bivšoj školi, kupuju knjige, udžbenike i računare i plaćaju odlaske na takmičenje, kada je potrebno.Takođe, kada dođu u Srbiju, drže predavanja u školi o najnovijim dostignućima u naučnim oblastima kojima se bave.

Inače, mreža naše naučne dijaspore do sada se popunjavala zahvaljujući pretraživačima izrađenim na FON. Pretraživanja su moguća po ključnim rečima, imena naših naučnika pojavljuju se na raznim međunarodnim skupovima i konferencijama, u stručnim časopisima, projektima...

- Imamo dosta doktora nauka koji još nisu napunili 30 ili 35 godina. Svi su ovde završili škole i onda otišli u inostranstvo, na usavršavanja. Oni imaju i želju i pravo da učestvuju u naučnom životu svoje domovine i daju doprinos. Naročito je važno da uključimo i zdravstvene radnike, zbog čega u projekat ulazimo sa Medicinskim fakultetom. Koliki je značaj njihove pomoći najbolje se videlo tokom pandemije korone - kaže prof. Filipović.

Baza naših naučnika po svetu delom će se poklopiti sa podacima Alumni kluba, koji se formira na beogradskom Univerzitetu. Naše naučne dijaspore zasada najviše ima u Americi - na Srednjem zapadu, Zapadnoj obali i u Kanadi, oko Toronta, zatim u zapadnoj Evropi, ali sve više i u Kini, Dubaiju i Rusiji.

Ne zna se precizno broj lekara

ZASAD nema preciznije procene koliko je naših lekara po inostranim medicinskim istraživačkim centrima i bolnicama, ali zna se da ih ima svuda. Kao jedini pokazatelj koliko lekara odlazi uzima se broj sertifikata koji oni zatraže u Lekarskoj komori Srbije. To je, međutim, neprecizna mera odliva ovog kadra, jer mnogi od 600 doktora, koliko je za poslednjih godinu dana zatražilo ovaj papir, sertifikat zapravo uzimaju da bi mogli povremeno da budu angažovani u klinikama u Republici Srpskoj ili Crnoj Gori.