REČ BABICE JEDINI JE DOKAZ SMRTI MOJE SESTRE: Bojana Veličković traga za svojom bliznakinjom i ne veruje da je pet minuta pre nje rođena mrtva

Ne verujem da je mrtva - govori za "Novosti" Bojana Veličković (41), iz Smedereva, koja godinama traga za istinom i sestrom bliznakinjom.

Njena majka porodila se prirodnim putem 28. septembra 1981. u smederevskom porodilištu. Bojanina sestra rodila se 10 minuta po ponoći, a pet minuta kasnije i Bojana.

- Mama nije ni znala da je nosila dve bebe, osim što joj je doktor na jednom pregledu rekao da mu se čini da čuje dva srca. Pričala je da moju sestru nije videla, babica ju je odmah odnela iz sale. Vratila se nekoliko minuta kasnije i rodila sam se ja. Pokazala me je majci s rečima: "Šteta što ti prvo nije preživelo, jednojajčane su bliznakinje, bile bi identične." To je sve što je saznala u porodilištu. Molbe da vidi svoje mrtvo dete nisu pomogle. Doktor koji je tu noć radio nije se pojavio ni na porođaju, a ni kasnije, cela tri dana. Tu noć u porođajnoj sali je bila samo babica - prepričava Bojana majčina sećanja.

Ni njenom ocu, ujutru, nisu ništa više rekli, osim što su odbili njegovu molbu da sahrani dete. Danas nema dokaza o smrti osim reči babice kao jedinog svedoka porođaja.

Bojana je 2014. skupila snagu i krenula u potragu:

- Nailazila sam na zatvorena vrata. Napisala sam ko zna koliko zahteva nadležnima da dobijem bilo kakav dokument. Jedino što sam imala je otpusna lista iz porodilišta, bez potpisa i faksimila lekara. Ni danas, posle osam godina bitke sa administracijom i činovnicima, nisam odmakla mnogo, ali sam očvrsla u veri da moja sestra nije mrtvorođena.

U bolnici su joj najpre rekli da je dokumentacija izgorela u požaru 2003. Tražila je od Sektora za vanredne situacije izveštaj o tome ali ga nisu imali, pa su tražili od bolnice. Nikada odgovor nisu dobili. Potom su njene zahteve u bolnici odbili uz obrazloženje da nema pravo da dobije poverljivu dokumentaciju, što je opovrgla dokazima da je najbliži srodnik. Sve je, zatim, prijavila inspekciji Ministarstva zdravlja. U zapisniku o inspekcijskom nadzoru, pored ostalog, stoje odgovori nadležnih iz bolnice "da im nije poznato postupanje s mrtvorođenom decom tih godina, da prijave smrti nema u bolnici, da ne znaju jesu li tada rađene obdukcije mrtvorođene dece".

Većina dokumentacije do koje je došla je zbunjujuća. Tako u prepisu protokola sa neonatologije piše da su primili samo jedno mrtvorođeno žensko dete.

- Kako je moguće da neonatologija primi mrtvo novorođenče, a živo ne? Gde sam ja, šta je sa mnom? - pita se Bojana i svedoči da je od bolničkog patologa u teško čitljivom rukopisu dobila odgovor da obdukcije tada nisu uopšte rađene, dok je nezvanično od osoblja bolnice saznala da to nije tačno.

I tu nije kraj nelogičnostima. U izvodu iz matične knjige stoji da je rođeno jedno mrtvo žensko dete u 00.15, a drugo živo u 00.10, iako je bilo obrnuto.

- Na pitanje zbog čega na jednom dokumentu stoji da sam prvo rođena ja, a potom sestra, dok je na drugim dokumentima obrnuto, iz bolnice odgovaraju: "Razlika u vremenu rođenja dece je neobjašnjiva, pretpostavka je da je mereno na dva različita sata." Pitala sam tri lekara i svaki mi je rekao da je gotovo nemoguće da je ona rođena prva jer, ako je bila mrtva, isprečila bi se, i mami bi morao da se radi carski rez. I kako je uopšte tako komplikovan porođaj od koga zavise tri života babica obavila potpuno sama, bez doktora.

I podaci iz matičnih knjiga podgrevaju Bojanine sumnje. Jedini dokument koji je dobila iz matične službe jeste jedna prijava rođenja na kojoj su upisane obe, i gde umesto imena doktora stoji samo "lekar".

- Po zakonu, svaka je morala da ima prijavu rođenja. Prijava smrti za sestru ne postoji.

Ako je dete mrtvorođeno, bolnica smrt mora prijaviti u roku od 24 časa. Bez potvrde o smrti ne može se upisati u matične knjige, a te potvrde nigde nema. Na moj zahtev, iz MUP sam dobila odgovor da mi je matični broj određen dve godine posle rođenja, iako sam prijavljena mesec dana po rođenju. Da li je ona dobila pravi matični broj tada, jer je bilo neophodno za, na primer, izlazak iz zemlje?

Jedna od najtežih stvari Bojanine potrage bila je odlazak na groblje gde se uverila da njena sestra nikada nije sahranjena.

- Ni pod venčanim, ni pod devojačkim prezimenom moje majke, nema sahranjenog deteta cele te godine.

Bojana ne krije da svako veče leže i svakoga jutra ustajem sa mislima o sestri, ali da ima još nešto, teško objašnjivo, što ne da snu na oči.

LICE SA UTAKMICE JUVENTUS - TORINO

OSEĆAM da je moja sestra živa. Svi su me odvraćali od potrage, osim roditelja. To me još više drži u istrajnosti. Ima još nešto, događaj od pre nekoliko godina. Moji stric i strina su na TV, tokom fudbalske utakmice italijanske lige Juventus - Torino, videli "mene" na tribinama. Devojka na kojoj se zadržao kadar bila je identična. Bili su sigurni da sam to ja. Zato sam na društvenim mrežama raširila objavu za nestalom sestrom sa svojim fotografijama i prevela je na italijanski. Možda se moja sestra ugleda na nekoj od njih - kaže Bojana.

TUŽBA

DOKTOR koji je radio kada se Bojanina majka porodila je preminuo, a babica je u penziji. Sledeći Bojanin korak biće prijava policiji nestale ili otete osobe i tužba.