SOCIJALNA POMOĆ I ZA - MRTVE: Podizali novac za 1.134 pokojnika, budžet Srbije oštećen za desetine miliona evra

Dodatak za pomoć i negu drugog lica isplaćivan je za čak 4.427 pokojnika, dok je usluga smeštaja plaćana za 308 osoba koje, takođe, nisu žive, a mnogi među njima su već godinama na spisku umrlih!

Koristeći rupe u sistemu socijalne zaštite, pojedinci su umesto roditelja, supružnika ili rođaka podizali novac koji im ne pripada i na ovaj način srpski budžet oštetili za nekoliko desetina miliona evra.

Zbog toga su centri za socijalni rad pokrenuli postupke protiv svih koji su bez osnova primali pomenute prinadležnosti.

Ovo je samo jedna od pozitivnih strana primene Registra socijalnih karata koji je uveden 1. marta prošle godine.

- Registar sada koriste gotovo svi centri za socijalni rad u više od 150 gradova, a Ministarstvo je preduzelo mere da ga bez izuzetka uvedu svi, na šta ih obavezuje i zakon - tvrde u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Oni, dalje navode, da iz sistema socijalne zaštite zbog primene Zakona o socijalnoj karti nije isključen nijedan korisnik s obzirom na to da on ne propisuje uslove za ostvarivanje prava.

- Socijalna karta je samo izvor podataka koji se koristi u postupku ostvarivanja prava od strane ovlašćenih osoba. Njegovo dovođenje u vezu sa brojem korisnika je pogrešno, jer se time prejudicira da je neko isključen, a ne da na to ukazuju činjenice od kojih zavisi ovo pravo - objašnjavaju nadležni.

Upotrebom socijalne karte došlo se, u stvari, do efikasnijeg korišćenja podataka. Sada se jasno vidi zaposlenost korisnika, veća je vidljivost prihoda koje ostvaruju, kao i pokretna i nepokretna imovina koju poseduju.

- Ovi podaci su sada dostupni za celu Srbiju, što ranije nije bio slučaj. Takođe, iz evidencija Poreske uprave mogu da se preuzmu činjenice o pojedinačnim prihodima za koje se porez plaća po odbitku. Država je tako povezivanjem različitih službenih evidencija obezbedila veću tačnost i ažurnost podataka od kojih zavisi ostvarivanje prava - objašnjavaju u Ministarstvu.

Sve prikupljene činjenice pokrivaju potrebe za oko 40 prava iz oblasti socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite. To se, međutim, ne odnosi na svakog pojedinaca i na svako pravo, već se u zavisnosti od vrste prava traže za svakog pojedinca posebno. Po slovu zakona oni se čuvaju 10 godina od dana kada prestane pravo, a pristup bazi ima oko 1.400 osoba.

Procedura je takva da kada postoji potreba da se postupi po zahtevu građana, recimo, za novčanu socijalnu pomoć, ovlašćeni službenik iz centra za socijalni rad, pristupa registru na najvišem nivou pouzdanosti po zakonu iz oblasti elektronske uprave i identifikacije. Slično je i kada, na primer, centar dobije obaveštenje da se imovina za pravo na novčanu socijalnu pomoć korisnika uvećala ili da su veći prihodi koji učestvuju ili utiču na pravo. Tada službenik preuzima najnovije podatke i razmatra da li to utiče na pravo i po potrebi donosi drugačiju odluku.

U sistemu

U Registar socijalna karta do sada su povezani Centralni registar stanovništva sa evidencijama Ministarstva unutrašnjih poslova, Poreske uprave, Fonda PIO, Nacionalne službe za zapošljavanje i Republičkog geodetskog zavoda. Sa druge strane, on je povezan i sa podacima iz oblasti socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite.

POZVANO 54.000 PORODICA

Funkcionalnost socijalne karte vidi se i kroz tzv. grešku isključenosti. To znači da su centri za socijalni rad od početka primene do sada u više od 54.000 slučajeva pozivali porodice da ostvare neko pravo, na primer, na dečji dodatak, regresiranje boravka u obdaništu. Ovakva praksa je jedinstvena u državnoj upravi. S druge strane, od početka primene Registra, u Ministarstvo za rad stigle su i 104 žalbe na rešenja centara za socijalni rad.