SRCEM NEGUJU JEZIK U TUĐINI: Blaženka Trivunčić, koordinator dopunske nastave Srpskog jezika u Francuskoj, Italiji, Sloveniji i na Malti

Navedeni primer je nastao kao zamena za saksiju, jednu od reči koje im nedostaju u skromnom vokabularu, ali koje bi, čak, mogle da predstavljaju i značajan doprinos obogaćivanju našeg jezičkog fonda, tvorbom na prirodnom slovenskom korenu, od čega smo se, mi, u otadžbini, potpuno otuđili.

Ima tu, ponekad, i nemuštih kombinacija, i spajanja dva, pa i tri jezika u istoj rečenici, ali sve ove đake krase veliki entuzijazam, zainteresovanost, poštovanje i divljenje prema poreklu, precima i srpskom jeziku, kulturi i istoriji. Sveske su im ukrašene našim peticama, većim i od broja 20, koliko iznosi maksimalno vrednovanje đačkog znanja u Francuskoj. Vaspitavaju se da poštuju i vole zemlju u kojoj su rođeni, i koja je, sada, rođenjem postala i njihova domovina, ali istovremeno srce priklanjaju i zemlji svojih roditelja ili, češće, baka i deka.

- Sve su to vredna i marljiva deca, koja upijaju svaku reč, željna znanja na jeziku svojih predaka - kaže za "Novosti" Blaženka Trivunčić, koordinatorka dopunske nastave na srpskom jeziku u Francuskoj, Italiji, Sloveniji i na Malti.

Nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu organizuje Ministarstvo prosvete u 16 zemalja za preko 7.800 učenika. Časove izvodi 90 nastavnika za koje su zadužene tri koordinatorke. Blaženka Trivunčić pokriva četiri zemlje, sa 30 nastavnika i oko 2.500 učenika, u pariskom regionu, ali i u Lionu, Marselju, Nici, Arantonu... Časovi su, naravno, besplatni.

Nastavnici i deca nekada prelaze velike razdaljine, roditelji učenike dovode i vozovima, kolima, radi se u prilagođenim učionicama, ali se s ljubavlju neguju srpski jezik i poreklo.

- Dragoceni su, iako su daleki i pomalo teški, svaki stih, svaka pesmica, priča, napisano ćirilično slovo. U tuđini, koja to prestaje da bude za najmlađe generacije, raduju se svakoj naučenoj i jasno izgovorenoj srpskoj reči - ističe naša sagovornica.

- Jedan broj đaka uči srpski kao maternji, jedan kao zavičajni, što je najnoviji termin s metodologijom između maternjeg i stranog jezika u dijaspori, a jedan broj, dvadesetak odsto, ako ne i više, uče ga kao strani, i to su pretežno najmlađe generacije - ističe Trivunčićeva.

Svi su u istoj učionici, što podrazumeva poseban način rada. Suština je da uče jezik, kulturu, geografiju.

- Deca su umorna posle redovne škole, pa je uloga učitelja i u tome da ih dodatno zainteresuje, motiviše, nasmeje, učini nastavu zanimljivom, da kreativnim radom podstiče dečju maštu i radoznalost.

U tri školska časa nedeljno stane sve - od učenja slova, čitanja i pisanja, do sadržaja iz srpske istorije. Sveske su pune, od simbola Srbije, preko pesmica, slika, priča, basni, ukrštenica, kvizova, biografija znamenitih Srba.

- Čega sve tu nema u borbi za srpsku reč, za svakog đaka, koji živi u stranoj zemlji. Imaju različite uzraste, nivo znanja jezika, ali ih sve povezuje znatiželja prema zemlji roditelja i predaka. Vole da uče srpski jezik, pevaju i recituju i sklapaju prijateljstva.

Prave najčudesnije spojeve stranih i srpskih reči, snalaze se u trenutku - prenosi nam Blaženka Trivunčić atmosferu s časova.

Bilo je i onih slatkih kombinacija, kada neko u železari "vidi" fabriku za proizvodnju žele bombona... Ali, brzo se napreduje u učenju, a neki, kasnije, nastave i studije srpskog jezika na univerzitetima u Francuskoj. Uči se u odeljenjima pri lokalnim školama, ali i u prostorijama koje na raspolaganje stavljaju srpske institucije u inostranstvu, poput crkve, ambasada, konzulata ili kulturnog centra u Parizu, s kojima Blaženka Trivunčić ističe odličnu saradnju.

Uz nastavu na licu mesta, uvedeno je, s kovidom, i učenje onlajn, što sada omogućava praćenje časova učenicima koja zbog velike udaljenosti ne mogu da odlaze na nastavu, a iskazuju želju da uče. Na predavanja se ide kada deca nemaju nastavu u svojim školama u zemljama u kojima žive. Donedavno su bili uzrasta od 6 do 15 godina, ali sada je omogućen upis sve do 18. Nema pravila, nekada dođe dete i s 16 godina koje bi želelo da se priključi.

Uz tri časa nastave nedeljno, postoji i četvrti čas, posvećen slobodnim aktivnostima, priredbama, izložbama, učešćima na konkursima. Nedavno su đaci u Parizu posetili Unesko, sedeli u sali gde se održavaju konferencije, uz tablu s imenom Srbije. Bili su presrećni, prenosi naša sagovornica. Organizuju se i besplatne letnje škole u Srbiji u organizaciji Ministarstva prosvete, poput one u Tršiću koju je letos tokom sedam dana pohađalo 190 naših učenika iz inostranstva.

Roditelji decu prijavljuju na razne načine, raspituju se preko ambasada i konzulata, zovu telefonom, saznaju za mogućnost upisa preko prijatelja koji su svoju decu već upisali.

- Prvi izvor informisanja su školski mediji - kaže naša sagovornica. - Naša fejsbuk-stranica ima 4.400 pratilaca. Na njoj redovno objavljujemo aktuelnosti, a tu je i školski sajt, gde se nalaze linkovi s rasporedom časova i kontakti nastavnika.

Na pitanje da li je zadovoljna odzivom, Blaženka Trivunčić odgovara:

- U odnosu na broj Srba ne, ali imajući u vidu kako je bilo ranije, veoma sam zadovoljna. Deca dolaze na nastavu, učionice su pune.

Danas u Parizu ima blizu 600 učenika, dok ih je neposredno pre njenog dolaska bilo oko 270. Uz nastavu, radi sve što ono što u običnoj školi obavljaju druge službe, od računovodstva, do marketinga i vođenja administracije.

- Svi napori se brzo zaborave, kada se pogleda koliko smo generacija izveli na put i omogućili im da neguju jezik, kulturu i tradiciju svog porekla. I kada izađu iz škole, bivše đake srećem oko crkve, kulturnog centra i drugih mesta gde se okupljaju naši ljudi, i to mi je najveća satisfakcija - ističe Blaženka Trivunčić.

SVETOSAVSKO PRIZNANjE

BLAŽENKA Trivunčić (na slici) je rođena u Pljevljima, završila je gimnaziju u Jagodini, a Filološki fakultet u Beogradu. Predavala je u beogradskoj Osnovnoj školi "Branislav Nušić", odakle je došla u Francusku, gde živi i radi poslednjih osam godina, prve četiri kao nastavnik, a zatim i kako koordinator nastave. Prošle godine je dobila Svetosavsku nagradu za izuzetni doprinos očuvanju srpskog jezika, kulture i istorije u dijaspori.