VOLJENA I LEPA ELENA REĐINA: Na današnji dan, pre sto pedeset godina, rođena je crnogorska princeza i italijanska kraljica Jelena Savojska

Jedno od dvanaestoro dece kralja Nikole (peta od devet kćeri) ugledalo je svetlost dana u maloj plemenskoj državi, ali sa velikim ambicijama njenog oca i vladara. Mada se u to doba (pa i decenijama kasnije) u Crnoj Gori žensko dete zvalo "tuđa večera", promućurni kralj znao je da ugled i državničku snagu najbolje može ojačati na "tuđoj" trpezi. Trebalo je samo dobro udomiti pet stasalih princeza, što mu je tako pošlo za rukom da je dobio nadimak "tast Evrope"! Najstarija Zorka udala se za budućeg srpskog kralja Petra Prvog Karađorđevića, Milica za velikog kneza Petra Nikolajeviča Romanova, a Anastasija za kneza Romanov-Lajhtenberga. Put do dvora vodio je preko obrazovanja, pa ih je otac sve školovao na Ženskom institutu "Smoljni" u Petrogradu. Sa sestrama u Rusiju krenula je i desetogodišnja Jelena, pa je zahvaljujući školovanju u Petrogradu otkrila dar za jezike, slikarstvo i muziku. Iako su ostale vezane za svoju, još divlju rodnu grudu, bilo je jasno da vaspitane po bontonu ruskog dvora "više nijesu bile za Crnu Goru" - kako je u "Memoarima" zapisao vojvoda Gavro Vuković, tadašnji ministar inostranih dela.

Lepa i stasita Jelena, kumče cara Aleksandra Drugog (koji joj je dao ime), potajno je sanjala da će se oroditi sa ruskim dvorom. Kažu da ni veliki knez Nikolaj Drugi Romanov nije bio ravnodušan, ipak, jedan nemio događaj promenio je sudbinu: na balu u Petrogradu 1890. godine posvađali su se zbog plesa sa crnogorskom princezom Karl Gustav Manerhajm (budući finski premijer) i Arsen Karađorđević, brat kralja Petra. Svađa nije bila bezazlena: odbranu časti dvojica udvarača potražila su na dvoboju, na kojem je Manerhajm bio teško ranjen...

Jelena je ubrzo napustila Rusiju i vratila se u Crnu Goru. Da će ih ipak "ogrejati" neka kraljevska prilika, naslutio je pomenuti vojvoda Vuković, kod koga se italijanski diplomatski predstavnik, grof Sanminijateli, interesovao da li je princeza slobodna.

Porasle su nade kralja Nikole, jer po sopstvenom priznanju, njegovu "dinastiju pred svim jevropskim dinastijama obasjalo je novo sunce", a on se obradovao zbog mogućeg "prestiža pred cjelokupnim Slovenstvom". Ali, stvari se nisu odvijale onako brzo kako je priželjkivao. Zato je kraljica Milena u zimu 1895. sa ćerkama Jelenom i Anom otišla u Veneciju, pošto je saznala da će kralj Umberto i kraljica Margareta doći da tamo otvore Svetsku izložbu. Crnogorska princeza ostavila je povoljan utisak na budućeg svekra i svekrvu, mada će do susreta sa princom Viktorom Emanuelom Savojskim doći tek u maju 1896, na krunisanju cara Nikolaja Drugog u Moskvi.

Sreli su se na balu upriličenom ovim povodom, na kome joj je prestolonaslednik odmah zatražio ruku. Možda u početku lepa Crnogorka nije bila očarana fizičkom pojavom budućeg muža, ali je s radošću prihvatila ponudu. Zvanično je isprošena u avgustu, na Cetinju. Ostalo je samo pitanje veroispovesti. Zarad višeg cilja i ono je prevaziđeno:

Jelena je postala katolikinja i dva i po meseca potom, 24. oktobra 1896, venčala se u Rimu. Italijani su bili oduševljeni njenom lepotom, a vreme će pokazati i sve druge kvalitete. Za podanike je postala "Elena ređina", "majka Elena", "anđeo milosrđa". Voljena i poštovana, požrtvovanjem i dobročinstvima ovakvu ljubav je i zaslužila. Ostalo je zabeleženo, između ostalog, kada je zemljotres razrušio grad Mesinu, da je kraljevski par proveo dvadeset dana na trusnom području, nesebično pomažući stradalima. Građani joj to nikad nisu zaboravili: pola veka kasnije u ovom gradu podignut je mermerni spomenik zagrljene kraljice sa devojčicom na trgu Seđola, u Mesini.

U braku sa Viktorom Emanuelom izrodila je petoro dece. Koliko su se voleli i razumeli, svedoči zapis od 1. septembra 1943. godine. Pošto tog jutra prvi put za više od četiri decenije braka kralj nije došao da joj donese cveće, ona se zaputila u njegov kabinet. Zatekla ga je zamišljenog i zabrinutog, u dilemi da li da potpiše bezuslovnu kapitulaciju. Sa situacijom, rekla mu je, treba da se suoči kao otac, a ne kao kralj:

- U svakoj krizi otac će uvek na grudi priviti svoje najslabije dete, a ti, kao otac Italije, moraš prigrliti izgubljene, poražene i zastrašene, pre svih.

Pola sata kasnije kralj je naredio generalu Kastelanu da ode na Siciliju i potpiše kapitulaciju. Viktor Emanuel se u maju 1946. odrekao prestola u korist sina, Umberta II. Mesec dana potom, na referendumu je uspostavljena Italijanska Republika. Viktor Emanuel umro je u Aleksandriji (Egiptu) samo godinu kasnije, dok je Jelena ostala u izgnanstvu u Francuskoj. Preminula je u Monpeljeu 1952, u osamdesetoj godini. Tu je i sahranjena. Pod pokroviteljstvom praunuka Emanuela Filibreta, i u prisustvu crnogorske delegacije na čelu sa mitropolitom Amfilohijem , 2002. obeleženo je pola veka od kraljičine smrti u Francuskoj. Trebalo je da prođe još petnaest godina pa da se Jelena Savojska vrati u Italiju da trajno počiva u svetilištu Vikoforte u Mondovi, u italijanskoj regiji Pijemont.

KRALj STIGAO KUĆI

KRALj Viktor Emanuel III vladao je Italijom 46 godina: za to vreme zemlja se uključila u oba svetska rata, rodio se fašizam. Posle marša na Rim imenovao je Musolinija za premijera, a smenio ga 1943. tokom savezničke invazije na Italiju. Sahranjen je u Katedrali Svete Katarine u Aleksandriji. Njegovi posmrtni ostaci 2017. vraćeni su u Italiju, posle sporazuma italijanskog predsednika Sergija Matarele i egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija.

SVAKOG JUTRA CVET

- MOJ pradeda je mogao da se oženi engleskom ili bilo kojom evropskom princezom, ali je odabrao i želeo samo Jelenu. Njegova ljubav bila je doživotna. Svako jutro, do kraja svog života, ustajao je u šest sati i prvo što bi uradio bilo je da supruzi stavi cvet na uzglavlje - pričao je u jednom razgovoru za "Novosti" princ Emenuele Filiberto od Savoje.