OD POŽARA SPASAO 20 KUĆA: Stojan Šipčić, iz Nikšića, 21. jula 1977, sekirom presekao kabl dalekovoda pod naponom od 10.000 volti (FOTO)

On je 21. jula 1977. godine u selu Vukodo, kod Gornje Bukovice, u opštini Šavnik, sekirom presekao pali kabl dalekovoda Žabljak - Nikšić, koji je bio pod naponom od 10.000 volti i tako, ne hajući za opasnost i svoj život, spasao 20 domaćinstava od požara i katastrofe.

Tog leta, Stojan, tada tridesetpetogodišnjak, bio je u Vukodolu, u tazbini da pomogne oko prikupljanja letine. Rano ujutru, sa još nekoliko kosača stajao je na senokosu i pričao kad je primetio kako je pod prekinutim debelim čeličnim užetom zemlja počela da se puši. Među kosačima nastao je tajac. Bili su u nedoumici najpre šta se dešava, a potom, kada su shvatili kakva opasnost preti kućama, pitali su se šta mogu da učine da spreče katastrofu.

- Na dalekovodu smo najpre primetili varničenje, a zatim se metalno uže munjevito stropoštalo na zemlju - seća se Stojan. - Palo je blizu seoskih kuća, vatra je počela naglo da se širi jer je trava začas planula. Zemlja i pomoćni objekti, u trenutku su postali buktinje. Prizor je bio zastrašujući. Uz sve to postojala je i dodatna velika opasnost: da se kabl spoji sa planinskom rekom! Zamislite, šta bi se dogodilo da je 10.000 volti dospelo do takvog provodnika kao što je voda.

Niko se nije usuđivao da priđe stubovima ili oborenoj žici, a najbliža pošta iz koje bi se telefonom mogla zatražiti pomoć iz Šavnika bila je udaljena pet kilometara. Seljani su bili u panici, počeli su da vrište, da zapomažu i beže, a žene su trčale sa decom u naručju.

- Nisam tada znao mnogo o struji, niti sam u tom trenutku znao pod kolikim je naponom dalekovod. Istina znao sam da je visok i opasan po život, ali 10.000 volti mi ni na um nije palo. Samo sam shvatio da je najvažnije prekinuti uže i baciti ga što dalje od vode - priča nam Stojan.

Svestan da može poginuti od udara struje ili živ sagoreti od visokog napona, ipak je, ne oklevajući, zgrabio sekiru i drveni kolac, pa je po zapaljenoj zemlji potrčao prema dalekovodu. Seljani su ga molili da ne čini ludost.

- Najpre sam polako podvukao veliki, debeli, drveni kolac ispod debele žice, u neposrednoj blizini gvozdenog stuba, a zatim sam prvi put oštricom sekire udario snažno po užetu. Sećam se da mi je posle tog udarca struja izbacila sekiru iz ruke. Uzeo sam je ponovo i udario još četiri puta. Tek sam, dakle, iz petog pokušaja presekao uže dalekovoda, inače dugo oko četrdeset metara, i uspeo da ga izolujem. Rastavio sam tu užarenu masu i polako je konopcem zabacio iza reke. Isto sam uradio i na drugom kraju. Evo, ni dan-danas ne mogu da shvatim kako mi struja nije spalila telo, kako me nije ubila - kaže nam junak ove neverovatne priče.

Da Stojan nije potegao sekiru i kolac, uz travu i pomoćne objekte koji su uveliko goreli, izgorelo bi i još 20 kuća, poviše štala i koliba, jer su im krovovi bili od slame. A leto je, sve suvo...

Pedesetak žitelja Vukodola i onih pristiglih iz Gornje Bukovice, koji su sa strahom posmatrali Stojanovu hrabrost, nisu skrivali oduševljenje što je izbegnuta tragedija. Čestitali su svom spasiocu. Tek tada su počeli da gase požare na pomoćnim objektima.

Kad je, potom, stigla ekipa električara iz Šavnika, nisu mogli da veruju šta se događalo. Stajali su pred Stojanom i pitali se kako je ostao živ.

- Zar je moguće? Pa već je sve završeno, a tebi glava ostala na ramenima - sa čuđenjem su govorili.

Stojanovo herojstvo prvo je objavljeno na stranicama našeg lista, a potom i u mnogim drugim novinama širom Jugoslavije. O Šipčićevom podvigu brujala je u to vreme cela tadašnja zajednička zemlja, od Triglava do Đevđelije.

Zbog hrabrosti je proglašen i najplemenitijim Jugoslovenom za 1977. godinu u tradicionalnoj akciji "Večernjih novosti". Na dodelu priznanja - Zlatne plakete za najplemenitiji podvig godine, nažalost, bio je sprečen da dođe.

- Mnogo mi je žao zbog toga, jer znam koliko je to važan i lep događaj - kaže Stojan. - Hvala "Večernjim novostima" što i u ovom nevremenu čuvaju ljude od zaborava i što nagrađuju nove junake za nove podvige. Ja sam u pozamašnim godinama, već gazim osmu deceniju, ali verujte mi, još sam kadar, ako zatreba, čoveku priskočiti u pomoć. Lepo je što ste se i mene setili i iskreno vam se zahvaljujem. Ono vreme bilo je, čini mi se, časnije i lepše. Ljudi su više vodili računa jedni o drugima, pa to što sam učinio smatrao sam da nije nešto posebno iako sam mogao poginuti. Ali eto, srce zaigralo, a ja 35 leta, pun snage i života, potrčao da pomognem. Na sreću, sve se završilo na najbolji mogući način. Kad opet razmislim, i danas bih isto postupio.

NASTUPAO I PRED TITOM

PODVIG Stojana Šipčića znali su da cene i u nikšićkom Građevinskom preduzeću "Crna Gora", gde je tada radio. Te godine nakon što je proglašen najplemenitijim Jugoslovenom, pevao je uz gusle i Josipu Brozu.

- Nije mogao svako doći kod predsednika države i nastupiti. Meni je pripala ta čast, a posebno kada sam video sa kolikom pažnjom je maršal pratio moje izvođenje - kaže Šipčić.

ČUVENI JE NARODNI GUSLAR

NAŠ zlatni podvižnik iz 1977. danas je penzioner u Nikšiću. Ćerka mu živi u Vojvodini, a unuk u SAD. Stojan je i čuveni narodni guslar, član nikšićkog Društva guslara i epskih pesnika "Vuk Karadžić". Decenijama druguje sa guslama, a kaže da ni sam ne zna koliko je snimio kaseta i ploča. Na republičkim i saveznim takmičenjima uvek je bio među prvih deset najboljih guslara ondašnje Jugoslavije. I sada u poodmaklim godinama, Stojan često uzme gusle u ruke, pređe gudalom preko struna i zapeva. Oko sebe i dalje okuplja zaljubljenike u epsku poeziju i poziva mlade da više poštuju istoriju i tradiciju svog naroda.

- Volim da popijem i čašicu rakije, mnogo čitam, ponekad prelistavam i svoju "arhivu" napravljenu od tekstova u novinama koje su pisale o meni kao podvižniku "Večernjih novosti", ali i kao o narodnom guslaru.