Srbija za 12 godina zbrinula više od milijarde kilograma OVOGA, ali ni to nije dovoljno

Zbog toga je jedno od najvažnijih društvenih i političkih pitanja za jednu zemlju kako da njime upravlja. Stručnjaci kažu da bi više od 75 odsto građana u našoj zemlji rado razdvajalo otpad radi dalje reciklaže, ali za to trenutno ne postoje uslovi jer i dalje nemamo uspostavljen sistem sakupljanja otpada tako da se na deponiju odlaže samo ono što se ne može iskoristiti. To upravljanje otpadom čini jednim od najvećih ekoloških problema.

To se pre svega odnosi na opasni otpad koji se prema Zakonu o upravljanju otpadom ne može mešati sa drugim vrstama otpada. Kako objašnjava generalni sekretar Udruženja reciklera Srbije Marko Vučenović, elektronski i električni otpad je opasan pa je zbog toga, kako kaže potrebno da se sa EE otpadom veoma pažljivo radi i da se njegova reciklaža obavlja uz poštovanje Zakona. Propisi, naime, predviđaju na koji način se mogu tretirati opasne komponente iz ovog otpada, a nadležne institucije prate njihove količine i tokove.

On kaže da se prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima, na tržište Srbije godišnje plasira oko 14.000 tona električnih i elektronskih proizvoda kojima, na žalost, kvalitet i rok trajanja opada zbog trke za profitom kompanija koje ih prave.

- Ono što je bitno istaći je da se količine povećavaju zbog sve veće upotrebe električnih i elektronskih proizvoda, što je trend koji će se sigurno nastaviti. Ovo ujedno znači i povećanje količine ove vrste otpada, pa i izazova njegovog zbrinjavanja. Procena je da u Srbiji godišnje nastane oko 40.000 tona električnog i elektronskog otpada – napominje Vučenović.

Recikliranjem do sirovina za ponovnu upotrebu

On ističe da je uz upotrebu savremene tehnologije, rezultat reciklaže većine električnih i elektronskih proizvoda reciklati visokog stepena čistoće, koji su spremni za ponovnu upotrebu kao sirovina.

- U zavisnosti od vrste uređaja, u procesu reciklaže dobijaju se različiti materijali, kao što su plastika, aluminijum, bakar, gvožđe, izolacioni materijali, staklo i drugi. I sam proces reciklaže opasnog otpada nosi visok rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi, zbog čega je nophodna visoka tehnologija koja obezbeđuje kontrolisano izdvajanje opasnih materija i pravilno skladištenje. Iz rashladnog uređaja, na primer, potrebno je da se izdvoji freon, prevede iz gasovitog u tečno stanje i uskladišti u namenskim sudovima koji mogu da se koriste i za bezbedan transport. Pojedine komponente i vrste materijala zahtevaju posebnu vrstu tretmana u specijalizovanim postrojenjima, zbog čega se one izvoze, kao što su npr. pojedine vrste plastike i holorofluorougljenici – kaže naš sagovornik.

Prema definiciji, EE otpad je otpadna električna i elektronska oprema uključujući sklopove i sastavne delove, koji nastaju u privredi (industriji, obrtu i slično), zatim elektronski otpad iz domaćinstva, odnosno otpadna električna i elektronska oprema nastala u domaćinstvima ( frižideri, zamrzivači, bojleri, veš mašine, sudo mašine, televizori i monitori…) ili u proizvodnim i/ili uslužnim delatnostima kada je po vrsti i količini slična EE otpadu iz domaćinstva. Ovaj otpad može da se preda, kako Vučenović ističe, većem broju operatera koji imaju dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada i o tome se informacije mogu dobiti u Udruženju reciklera.

Neuređen sistem podsticaja za rad reciklažne industrije

Prethodnih godina Republika Srbija je godišnje naplaćivala između 10 i 12 milijardi dinara po osnovu naknada za zaštitu životne sredine, dok je za podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada odvajano oko dve do tri milijarde dinara.

- Neuređen sistem podsticaja za rad reciklažne industrije predstavlja ključni problem srpskh operatera i prepreku daljim investicijama i razvoju u ovoj oblasti. Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine prestao je da važi 2012. godine. Tek izmenama i dopunama Zakona o zaštititi životne sredine 2016. godine dat je zakonski osnov da Vlada svojim aktom propiše kriterijume i način dodele podsticaja, ali to nije učinjeno do danas. Puna decenija pravne nesigurnosti, odnosno nesigurnosti poslovanja, ostavila je ozbiljne posledice – smatra Vučenović.

Ističe da je teško sada i okvirno proceniti koliku štetu je to pričinilo reciklažnoj industriji, ali i državi u celini, zbog nerealizovanih investicija kojih bi sigurno bilo u jednom uređenom sistemu.

- Situacija donekle popravila u odnosu na prethodnu godinu u smislu redovnosti isplate podsticaja, ali je njihov obim i dalje nedovoljan. Poseban problem predstavlja činjenica da podsticaji nisu obezbeđeni za neke od posebnih tokova otpada koji nose najveće rizike po životnu sredinu, kao što su baterije i motorna vozila – upozorava Vučenović.

Zbrinuto više od milijardu kilograma opasnog otpada

Industrija posebnih tokova otpada zbrinula je od 2010. godine do danas više od 1,1 milijardu kilograma opasnog otpada. Ilustracije radi, ta količina utovarena u kamione činila bi kolonu dužu od 2.500 kilometara toksičnog otpada koji je zauvek zbrinut na način da ne predstavlja opasnost po životnu sredinu.

Prema Vučenovićevim rečima, reciklažna industrija je u poslednjih 12 godina zbrinula više od 470.000 tona recikliranih otpadnih guma, koje usled neadekvatnog odlaganja na nesanitarnim deponijama mogu biti lako zapaljive, a sagorevanjem u atmosferu dospevaju na biljke čime ulaze u lanac ishrane. Sa druge strane, ako su pravilno tretirane, od otpadnih guma u postupku reciklaže dobija se materijal za izgradnju puteva ili za proizvodnju podloga za sportske terene i dečija igrališta.

U istom periodu zbrinuto je više od 350.000 tona električnog i elektronskog otpada. Od 2010. do danas zbrinuto je i oko 220.000 tona akumulatora, što podrazumeva tretman više od 120 hiljada tona olova i 5,5 hiljada tona sumporne kiseline. Takođe, zbrinuto je više od 55.000 tona otpadnih ulja i oko 20.000 tona otpadnih vozila.

Vučenović je istakao da reciklažna industrija upošljava više od 15.000 ljudi, od čega oko 13.000 sakupljača, koji mahom pripadaju ranjivim kategorijama stanovništva.

- Sakupljanje otpada je težak posao, ali za nekoliko hiljada porodica jedini izvor prihoda. Zato verujem da će ulaganja u infrastrukturu i planirana unapređenja sistema sakupljanja otpada omogućiti bolje uslove za rad za naše sugrađane - istakao je Vučenović.

Što je bolja podrška države, bolji su i rezultati

U prethodnoj godini u Srbij zbrinuto je ukupno 120.000 tona posebnih tokova otpada, u koje spadaju elektronski i električni otpad, gume, motorna ulja, vozila, akumulatori i baterije. Nastavljen je trend rasta i u prvih sedam meseci 2022. godine a to prema Vučenovićevim rečima predstavlja rezultat unapređenja u sistemu isplate podsticaja za rad reciklažne industrije.

- Prethodna godina predstavlja prekretnicu u odnosu države prema reciklažnoj industriji, jer su prvi put nakon 10 godina podsticaji isplaćivani po isteku kvartala, čime je obezbeđena kontiuniranost ovog složenog proizvodnog ciklusa, koji se sastoji od sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana opasnog otpada. Reciklažna industrija krajnjim naporima uspela je da izdrži period neizvesnosti, stabilizuje prerađene količine i broj zaposlenih od oko 15.000 ljudi. Zahvaljujući odgovornoj politici Ministarstva zaštite životne sredine i Vlade Republike Srbije beležimo posle duže godina rast broja zaposlenih kod operatera od 9 odsto – podsetio je Vučenović.

Kako je rekao, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo je tokom 2021. godine konkurse za tri kvartala, dok je konkurs za četvrti kvartal sproveden početkom tekuće godine. U budžetu za 2022. godinu predviđena su veća sredstva, a do sada su realizovani konkursi za prva dva kvartala, čime su posle mnogo godina blagovremeno obezbeđena sredstva za tretman opasnog otpada.

- U 2022. godini napravljen je ogroman korak napred. Radili smo u punom kapacitetu, jer su najzad stvorene osnove za napredak reciklažne industrije. Srbija ima najsnažniju reciklažnu industriju u regionu i sa nastavkom ovakve politike i daljim usaglašavanjem zakonodavnog okvira sa EU direktivama mogu se očekivati nove investicije i otvaranje velikog broja radnih mesta uz očuvanje veoma važnih radnih mesta socijalno ugroženih članova našeg društva, za šta potencijal postoji – zaključio je generalni sekretar Udruženja reciklera Srbije.

Opasne materije u EE otpadu

EE otpad se sastoji od velikog broja komponenti različitih veličina i oblika, od kojih neke sadrže opasne komponente koje je potrebno ukloniti posebnim postupkom. Glavne kategorije opasnih materijala i komponenti EE otpada koje se moraju selektivno tretirati su:

1. Baterije

U njima se nalaze teški metali kao što su olovo, živa i kadmijum.

2. Katodne cevu (CRTs)

Olovo u fanel staklu i fluorescentni zaštitni premaz unutar panel stakla

3. Komponente koje sadrže živa

Živa se nalazi u termostatima, senzorima,relejima i prekidačima (npr. na štampanim pločama, u mernim uređajima i praznim lampama); takođe se koristi i u medicinskim uređajima, prenosu podataka, telekomuniksciji i mobilnim telefonima

4. Azbestni otpad

Azbest je veoma otrovan i kancerogen i prilikom njegove reciklaže mora se voditi računa kako o samoj demontaži tako i o transportu i samom načinu reciklaže

5. Kertridži, tečnost i paste, kao i toneri u boji

Toneri i kertridži se moraju ukloniti iz svakog posebno sakupljenog EE otpada zbog njihove specifičnosti

6. Štampane ploče

Na štampanim pločama, kadmijum se nalazi u nekim komponentama, kao što su SDM čip otpornici,infracrveni detektori i poluprovodnici

7. Polihlorovani bifenili (PCB) koje sadrže kondenzatori

Kondenzatori koji sadrže PCB se moraju odvojiti radi sigurnog razlaganja

8. Ekrani sa tečnim kristalom (LCDs)

LCD ekrani površine veće od 100cm2 se moraju ukloniti iz EE otpada

9. Plastika koja sadrži halogene usporivače plamena

Tokom insineracije/spaljivanja plastike halogeni usporivači plamena mogu proizvesti otrovne komponente

10. Oprema koja sadrži CRC HCFC ili HFCs

CFCs prisutan u peni ili rashladnom kolu se mora pravilno izdvojiti i uništiti; HCFC ili HFCs prisutan u peni ili rashladnom kolu se mora pravilno izdvojiti i uništiti ili reciklirat