MOŽE LI SRPSKI GENETSKI KOD DA POSTANE ŠPANSKI? Uvoz doniranih reproduktivnih ćelija oštro podelio javnost na zagovornike i protivnike

Za samo nekoliko dana, za procedure koje će finansirati država javilo se, kako je za "Novosti" rekla dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu, 245 žena do 45 godina starosti. Neke od njih su same, neke u bračnoj, a neke u vanbračnoj zajednici.

I dok se oni koji uzaludno pokušavaju godinama da dobiju potomstvo raduju, dotle desničari, ali i deo struke, postavljaju pitanje koliko je moralna i dugoročno štetna odluka da se genetski materijal uveze iz inostranstva i koliko će to promeniti genom nacije. Protivnici uvoza reproduktivnih ćelija naročito podsećaju da sve ostale zemlje, pa i one od kojih će Srbija uvoziti, plaćaju donorima, pa bi bilo bolje da je to učinila i naša država. Tako bi se, kažu, povećao broj domaćih donora i ne bi bilo potrebe da "Srbija finansira strance".

Međutim, ne treba izgubiti iz vida da je na malim tržištima, kao što je naše, teško naći veliki broj donora, budući da svaki može da donira ćelije samo jednoj osobi ili jednom paru. Tako se izbegava mogućnost da se u različitim krajevima zemlje od istih ćelija začnu deca, koja bi kasnije slučajno stupila u bliski kontakt, ne znajući da su biološki povezani.

I sam Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izričito kaže da, ukoliko nakon završenih postupaka dođe do rađanja deteta darovanim reproduktivnim ćelijama, odnosno embrionima, preostale ćelije davaoca mogu se upotrebiti isključivo za ponovljeni postupak kod istog para ili iste žene.

Zagovornici ideje uvoza podsećaju još i da banka sperme u Srbiji postoji od 2019. godine, u Kliničkom centru, ali da je zainteresovanih donora spermatozoida bilo samo pet i nijedna donorka jajne ćelije, pa je država zato morala da reaguje. Tako je Ministarstvo zdravlja početkom avgusta potpisalo ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije, a očekuje se i uvoz iz Danske.

Strah da će doći do promene DNK profila nacije ima i poznati pulmolog, pedijatar i alergolog dr Branislav Nestorović, koji je uvoz iz inostranstva, ne štedeći prejake reči, nazvao "biocidom, genocidom i istrebljenjem srpskog naroda". Budući da prvi genetski materijal stiže iz Španije, on se zapitao da li su to sve baš Španci ili i pripadnici drugih rasa. Pre njega, s oštrom kritikom izašao je i lider Dveri Boško Obradović.

Zakonom predviđene procedure, međutim, isključuju mogućnost koju oni navode - da roditelji dobiju bebu druge rase ako to ne žele. Naime, u zahtev koji na klinici podnose budući roditelji ili roditelj unose se podaci o tom paru ili ženi, ukoliko samo ona aplicira (visina, težina, boja kose, očiju, rasa, krvna grupa). Postoje tri načina kako se dalje biraju donori. Jedan je da banka ćelija na osnovu karakteristika aplikanta predloži donora, drugi je da ga oni koji podnose zahtev biraju ponaosob, a treći je da stave filtere (npr. da bude određene visine i ima određenu boju očiju, kože, kose...). Postupak pronalaženja donora u skladu za zahtevom traje dva dana i ako se aplikantima ne svidi, prema zakonu banke imaju pravo jednom da odbiju, uz obrazloženje. Sledeći put - to je to.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić za "Novosti" primećuje da se preteruje sa kritikama odluke Vlade da omogući uvoz reproduktivnog materijala.

- Osim što su neke izjave nekorektne, Španci i Danci su naši prijatelji. Takođe, relativno je mali broj parova koji se odlučuje na ovako nešto. Dobro je da je država zapravo odgovorila svim tim parovima koji žele da imaju decu upravo nabavkom jajnih ćelija i spermatozoida. Time je pokazala da brine o svakome. Koliko će parova zaista dobiti dete i koliko će biti uspešna inseminacija, ostaje da se vidi. Dakle, ovaj potez nikako ne može da utiče na naš genetski kod. Uostalom, ne zaboravite da smo bili 500 godina pod Turcima i opstali smo - poručuje Grujičićeva.

I ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović ističe da je država olakšala proces i omogućila da sve žene mogu u svojoj zemlji da dođu do reproduktivnog materijala.

- Svima nam je cilj i želja da sve žene koje žele da se ostvare kao majke zahvaljujući novim tehnologijama mogu da se ostvare. I to treba da podržimo - kaže Begovićeva.

Da turskog uticaja na srpske gene zaista nema, potvrdili su i podaci iz baze Srpskog DNK projekta, objavljeni prošle godine. Iz njih se vidi da se kod Srba ne pojavljuje haplogrupa karakteristična za turske i centroazijske narode. Srpski DNK projekat je pokrenulo Društvo srpskih rodoslovaca "Poreklo" i sprovodi ga u saradnji sa Centrom za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu. U njemu se nalazi više od 4.500 podataka testiranih Srba iz svih krajeva bivše Jugoslavije, koji pokazuju da je polovina po muškoj liniji slovenskog porekla. Ali, DNK istraživanja pokazala su i da nam je genetski kod, kao i kod svih drugih naroda, šarolik, pa ima i gena Germana, Kelta, ali i naroda sa Kavkaza i Bliskog istoka. Svaki deseti Srbin ima germansko poreklo, a keltsko ima oko pet-šest odsto naših sunarodnika.

Prof. dr Ana Mitrović Jovanović predsednica je Republičke stručne komisije za biomedicinski potpomognutu oplodnju i načelnica dnevne bolnice u GAK. Ona kaže da je vantelesna oplodnja doniranim ćelijama, bez obzira šta neko o njoj mislio - realnost. U poređenju sa situacijom od pre dvadeset godina, kako primećuje, sve je više postupaka vantelesne oplodnje i to je danak koji plaćamo zagađenju i savremenom stilu života.

- Ljudi u poslednjih 10 do 15 godina samoinicijativno i o svom trošku odlaze zbog ovoga u Češku, Grčku, Makedoniju i Kipar. Više hiljada beba rođeno je iz doniranih ćelija. Zahvaljujući finansijski potpomognutom uvozu reproduktivnog materijala, sada će i parovi ili žene koje nemaju novca a žele potomstvo steći šanse da ga dobiju - kaže naša sagovornica.

To se ranije, napominje, radilo "na crno" i genetski materijal se kupovao u inostranstvu, ali se ovde nije o tome govorilo. Danas jedna kompanija ima lanac ekspozitura u svim zemljama bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju, pa zainteresovani preko njih odlaze na obavljanje procedure u Češku.

Što se tiče promene DNK materijala našeg naroda, dr Mitrović Jovanović podseća da ni ljudi koji prirodnim putem začnu ne znaju kakve su sve gene poneli njihovi dalji preci, a sem toga, mnogi naši stupaju u brakove sa stranim državljanima. Kontrola donora vrši se uvek u zemlji iz koje stižu reproduktivne ćelije. Ona ima svoje propise, mada su oni svuda slični.

- Ne možemo mi vršiti kontrolu stranih donora jer su oni anonimni. Kada su u pitanju donorke jajnih ćelija, ispituje se eventualno postojanje određenih bolesti, rade se mikrobiološke analize, bitno je da budu zdrave i mlade. Od podataka donora, zna se samo visina, težina, godine, zdravstveni status, boja kose i očiju, kože. Parovi u saradnji sa ustanovom preko koje se radi veštačka oplodnja naručuju željene karakteristike, pa je tako nemoguće da, mimo njihove želje, dobiju ćelije npr. pripadnika druge rase - kaže sagovornica "Novosti".

I RANIJE IŠLI U INOSTRANSTVO

NI poznati genetičar dr Miodrag Stojković ne vidi razlog za brigu:

- I ranije su naši ljudi odlazili u inostranstvo na donaciju reproduktivnog materijala, a odlaze i dan-danas, bila to Češka, Grčka, Španija, Rusija ili Amerika. Do sada to nikome nije smetalo. Može samo da smeta to što banku takvih ćelija nismo odavno razvili ovde, u Srbiji. Bilo bi jeftinije po državu, a brže i pristupačnije pacijentima. Ali i da je imamo, pacijenti opet mogu da odluče iz koje će banke uzimati ćelije. Samo tako je i etika kompletno zadovoljena.

MALI PROCENAT

U proseku, godišnje se u Srbiji uradi oko 2.500 vantelesnih oplodnji preko RFZO. Još se ne zna kolika će potreba biti za stranom donacijom. U nekim razvijenim zemljama to je samo devet odsto u odnosu na sveukupni broj ciklusa vantelesne oplodnje.