NAPADOM NA BRANINO IME UNIZILI ŽRTVE: LJiljana Nešović Crnčević, udovica velikog srpskog književnika i novinara, za "Novosti"

Kao da isticanjem njenog imena žele da sakriju 1,2 miliona srpskih izbeglica iz Hrvatske i BiH, koje su spasavajući živote stigle u Srbiju početkom 90-ih, kada je Brana bio na čelu Komesarijata za izbeglice. Brinem se, šta je sledeće što će preduzeti. Nacisti su takođe počeli sa progonom nepodobnih pisaca.

Ovako, za "Novosti" govori Ljiljana Nešović Crnčević, udovica Brane, velikog srpskog književnika, aforističara, novinara, scenariste i političara.

Povod za njeno reagovanje bio je sramna "akcija" članova nevladine organizacije YIHR (Inicijativa mladih za ljudska prava), koji su 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, prelepili table u beogradskoj Ulici Brane Crnčevića nalepnicama s imenom Ružice Mrkobašić, koje izgledaju kao prave ulične oznake. Ova organizacija navodi da je reč o Vukovarčanki, trudnici, koja je "ubijena u ratnom zločinu na Ovčari blizu Vukovara od strane pripadnika JNA i TO Vukovar".

Kakve veze sa tim ima Brana Crnčević koji je brinuo kako da transportuje, skući i nahrani reke nevoljnika iz Hrvatske koji su bežali od povampirenog ustaštva?

U saopštenju na sajtu nevladine organizacije koja je sebi prisvojila ulogu vrhovnog moralnog sudije piše:

"Smatramo od posebnog značaja za kulturu sećanja na ratove u bivšoj Jugoslaviji da se umesto imena ratnih huškača poput Brane Crnčevića nađe ime žene, civilne žrtve ratnog zločina... Smatramo grotesknim da, ne ulazeći u njegov literarni opus, po Brani Crnčeviću nosi ime bilo koja ulica, a posebno ne ona u kojoj se početkom devedesetih godina nalazilo jedno od sedišta SRS..."

Stanovnici Ulice Brane Crnčevića kažu da uopšte nisu videli ko je i kada prelepio table, a pretpostavljaju da je to učinjeno noću, krišom.

- Table su dosta visoko postavljene pa nisam ni primetila da su prelepljene, dok mi deca nisu javila da su o tome, kao o važnom događaju, izvestili neki prozapadni mediji - kaže nam Ljiljana Nešović Crnčević. - Komšije su takođe bile zbunjene, pitale su se o čemu je reč, videvši dve table s imenom nepoznate žene i jednu sa Braninim. Kada sam pročitala obrazloženje te organizacije zgrozila sam se. Brana je uvek bio samo svoj i radio je često uprkos vlasti, ali ga niko nije tako oljagao kao ovi navodni borci za ljudska prava, koji ih prvi ne poštuju.

Takozvani "aktivisti", koji se kriju iza neodređenog pojma, nemaju hrabrost Brane Crnčevića, koji je kao dete bio žrtva progona u NDH, zbog čega je odrastao po sirotištima u Srbiji. Nemaju oni hrabrost pisca koji je šezdesetih godina prošlog veka, kada je to bilo životno opasno, pod imenom i prezimenom nastupao sa opozicionim stavovima. Zbog samo jedne priče tada je osuđen na mesec dana zatvora u Padinskoj Skeli. Samo je Brana imao hrabrosti da javno stane u odbranu silovanog kosovskog Srbina Đorđa Martinovića, kada su svi mediji o tome ćutali ili čak napadali žrtvu. Sa Slobodanom Miloševićem se upoznao posle Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, i kao kandidat SPS je izabran za poslanika Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije. Bio je prvi poslanik koji se na skupštinskom zasedanju obratio sa: "Dame i gospodo", umesto: "Drugarice i drugovi", a napustio je SPS nakon uvođenja sankcija Republici Srpskoj.

- U komunizmu je Brana proganjan i hapšen, ali mu komunisti nisu uklanjali dečje pesme iz čitanki, to su radili samo oni "bolonjci" kada su reformisali školstvo, ali one su sada ponovo vraćene, jer prave vrednosti uvek pobede - kazuje naša sagovornica, Branina udovica. - Brana je prekinuo saradnju sa Miloševićem posle uvođenja blokade na Drini, što nije bila mala stvar, ali ga ovaj nije proganjao. Ko su sada ovi anonimni ljudi koji se usuđuju da bez ikakvih dokaza etiketiraju ljude kao zločince i da bez zazora mrtve žene zloupotrebljavaju za svoje političke ciljeve.

AKO IMAŠ LAMPU

U YIHR navode da su podneli zvaničnu inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda za formalno preimenovanje ulice Brane Crnčevića.

Pravnici kažu da je takva inicijativa legalna, ali da je prelepljivanje tabli po zakonu prekršaj, za koji je propisana kazna.