PONOVO BLISTA KRUNA KRALJA MILUTINA: Majstor filigrana Goran Ristović Pokimica napravio idealnu rekonstrukciju znamenja srpskog vladara

Njegova dela nalaze se u pravoslavnim hramovima širom sveta. Poslednje koje je uradio u svojoj radionici u Kraljevu je idealna rekonstrukcija krune kralja Milutina.

Kruna je teška 1.571,74 grama, ima 24 gajena rubina, 18 gajenih safira, 23 ametista, četiri lapis lazulija i čak 407 slatkovodnih bisera. Izrada je trajala četiri meseca, a Pokimica je koristio čak 13 tehnika: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulaciju, ručnu gravuru, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlatu, obradu kamena i fasovanje. Rađena je na osnovu izgleda krune na fresci znamenitog srpskog vladara u Kraljevoj crkvi (Crkvi Svetih Joakima i Ane) u Manastiru Studenica.

- Kruna je urađena za stalnu postavku Istorijskog muzeja Srbije i deo je projekta izrade idealnih rekonstrukcija ili, ukoliko postoji original, replika kruna, odeždi i obuće iz prednemanjićkog, nemanjićkog i ponemanjićkog perioda - kaže Pokimica za "Novosti".

Ideja o izradi idealnih rekonstrukcija kruna srpskih vladara potekla je od dr Dušice Bojić, direktorke Istorijskog muzeja. Formiran je tim stručnjaka koji predvode istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić.

Tokom tih konsultacija odlučeno je da se replika krune kralja Milutina uradi na osnovu izgleda krune na njegovoj fresci.

- Na osnovu ukrštenih mišljenja stručnjaka, dobio sam predlog kako bi kruna trebalo da izgleda - priča Pokimica.

- Imao sam mnogo ograničenja u radu da bih ispoštovao pravila.

Poseban izazov za Pokimicu je bio što je morao da izbegne primenu bilo kakvih savremenih tehnika.

- Idealna rekonstrukcija podrazumeva da se koristi isti način izrade kao i u vreme kada je original nastao - kaže nam. - Koristio sam samo ručne tehnike da bi kruna izgledala autentično. Poznato je kakav je bio nivo obrade dekorativnog kamenja u to doba i zaista je bio izazov da se sve ručno uradi na originalan način. Trudio sam se da verno prikažem originalnu krunu kralja Milutina.

Pokimica je ranije uradio idealnu rekonstrukcije krune cara Dušana, na osnovu izgleda krune na njegovoj fresci iz Manastira Lesnova, zadužbine despota Jovana Olivera, srpskog velikaša iz 14. veka. Nju je napravio za pola godine, a teška je 1694,81 gram, ima 14 uzgajanih rubina, isto toliko uzgajanih safira, 16 duguljastih rubina, 16 lapis lazulija, 12 ametista i 304 slatkovodna bisera.

- Obe krune rađene su po ugledu na vizantijske - kaže Pokimica. - Kralj Milutin je bio finansijski moćan vladar, pa je mogao sebi da priušti više luksuza. Car Dušan je bio u svakom pogledu moćan vladar, pa je teško reći koja je kruna raskošnija.

Obe krune se od originalnih razlikuju u metalu koji je korišćen za njihovu izradu. Dok su originalne skoro sigurno bile napravljene od zlata, ove su izrađene od srebra koje je potom niklovano, a zatim pozlaćene tvrdom pozlatom.

Prema projektu Istorijskog muzeja Srbije, planirana je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki.

- Upravo se izrađuje kruna kraljice Simonide, a tokom sledeće godine biće gotova idealna rekonstrukcija krune kralja Tvrtka Prvog Kotromanića - kaže Pokimica. -

Planirana je izrada ručnih krstova vladara, nakita i odeždi, među njima je i replika ručnog krsta Svetog Save, koji se čuva u jednom muzeju kraj Vićence, kao i ikona iz katedrale Svetog Nikole u Bariju, dar kralja Stefana Dečanskog.

U SUSRET STALNOJ POSTAVCI

POZNATO je da Istorijski muzej Srbije od svog osnivanja nema stalnu postavku. Direktorka muzeja Dušica Bojić nam je otkrila da će 26. januara u zgradi na Trgu Nikole Pašića biti otvorena velika izložba pod nazivom "U susret stalnoj postavci".

- U dve sale prikazaćemo dinastije Karađorđević i Obrenović, dok će centralni deo biti posvećen srednjovekovnoj arhitekturi, areheologiji i umetnosti - kaže Bojićeva. -

Prikazaćemo plašt i insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića, a izložićemo i idealne rekonstrukcije kruna koje su završene. Biće deset vitrina, na mestima gde predmeti još nisu gotovi napisaćemo šta će stajati jednog dana.

UMEĆE OD DEDE NA UNUKA

U OKVIRU projekta Istorijskog muzeja, izrađene su još tri idealne rekonstrukcije srednjovekovnih kruna. Krunu carice Jelene napravila je Jasminka Brkanović, dok su krune Jelene Anžujske i despota Stefana Lazarevića uradili Marsel i Simon Čivjak.

Zanimljivo je da više generacija porodica Čivjak sarađuje sa Istorijskim muzejom. Još je Simonov deda, po kome je dobio ime, radio replike za ovu instituciju.