IN MEMORIAM - LALA U ALEJI VELIKANA "NOVOSTI": Preminula Svetislava Stojanović, veteran našeg lista

Rođena je u Beogradu, u mnogočlanoj porodici sa sedmoro dece. Dom joj je bio u zdanju SANU (o čijoj se zgradi starao njen otac), a kako je to sudbina izrežirala, postaće jedan od najtemeljnijih izveštača iz ove naše nacionalne institucije, u čitavom srpskom novinarstvu.

Bila je diplomac tek druge generacije novoustanovljene katedre za svetsku književnost na Filozofskom fakultetu, a tu stečeno znanje do perfekcije je dovodila u novinskim tekstovima. Lala je imala kristalno jasnu misao, koju je stilski savršeno oblikovala u svim formama: reportažama, izveštajima, feljtonima, intervjuima. Veliki radnik i posvećenik, od "Novosti" je stvorila svoj drugi dom. Nijedna joj tema nije bila "ispod časti" - upamćeni su njeni duhoviti komentari sopstvenih tekstova o - isporuci ogreva.

Celog radnog veka prednost je davala redakciji, ostavljajući privatni život u drugom planu. Čvrstih stavova i ubeđenja, kao saradnik je znala da bude "nezgodna": borila se za svaku napisanu reč, srčano i do kraja. Znanjem se nikada nije razmetala, a uvek ga je vešto koristila, dajući tekstovima prepoznatljivu dozu intelektualnosti i obaveštenosti. Njeni intervjui sa najumnijim savremenicima, bili su razgovori ravnopravnih sagovornika. A kada je 1995. dobila najviše priznanje našeg lista, nagradu "Slobodan Glumac", u obrazloženju je pisalo:

- Ili joj nisu dali, ili nije htela da bude urednik, tek, naša Lala Stojanović, zvana Zumbul, tri i po decenije ne ostavlja novnarsko pero. A šta sve to pero nije ispisalo - to su brda feljtona i reportaža. Da pomenemo samo one o katastrofi u Černobilju, hrvatskim zločinima u Istočnoj Slavoniji, junacima naše nacionalne istorije...

Ponekad preke naravi, a uvek mekog srca, znala je da se ljutne, ali i da bez poziva pritekne u pomoć. Bez viška sujete, umela je i da pomoć zatraži: ako bi joj nedostajala prava reč. Uvek svoja. Neponovljiva.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.