NIKO SE NE DRUŽI S NAMA JER SMO SIROMAŠNI: Troje mališana porodice Rašković još jednu zimu dočekuju u trošnoj kući u selu Svinjište

Spavaju sa roditeljima u istoj sobi, nemaju kupatilo. Nedostaje im skoro sve što imaju njihovi vršnjaci. Nemaju, čak, ni drugare, jer niko, kako su ispričali, ne želi sa njima da se druži zato što su siromašni.

Oslonjeni su jedni na druge i - na svoje snove. Dušan (13) mašta da postane fudbaler.

Njegova sestra Lutka (12) obožava matematiku i želi da bude programer, ali nema kompjuter da vežba na njemu, dok malena Aleksandra (11) kaže da će biti kuvarica.

Odlični su đaci iako do škole i natrag pešače 25 kilometara. Bolji su od vršnjaka koji rastu uz računare, mobilne telefone i gomilu igračaka i slikovnica. Često sa ocem Zoranom idu u šumu da beru pečurke koje, zatim, prodaju nakupcima kako bi bar neki dinar zaradili. Svesni su da cela porodica kao sigurno primanje ima svega 10.500 dinara dečjeg dodatka i zato pomažu roditeljima koliko mogu.

- Deca su dobri đaci, rade sve. I što mogu i ne mogu - kaže Zoran.

- Žena i ja borimo se da ih izvedemo na put. Mučimo se da imaju, da ne zaostaju za drugom decom. Teško nam je. Deca više gledaju orlove i gavranove, nego ljude.

Nevolju Raškovića prepoznala je humanitarna organizacija "Srbi za Srbe", pa je pokrenula akciju kako bi obezbedila sredstva da ova porodica do Božića 2024. dobije novu kuću i sve što im je potrebno za normalan života. Snimak koji su podelili na "Jutjubu" za nekoliko dana pogledalo je više od milion ljudi. Porodicu Rašković pre dva dana obišao je Mirko Janić, državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju i obećao pomoć. Roditelji mališana kažu da bi im najviše značilo da se presele bliže školi, ali i da bi im valjalo da imaju traktor sa priključnim mašinama.

- Naša decu sa navikla na ove uslove i ne znaju, nažalost, za bolje. Kada ih pitamo šta im nedostaje, kažu da imaju sve. Skromni su, znaju da ne možemo mnogo da im pružimo - kaže majka Ivana.

Dugačka pravougaona soba sa zemljanim podom i istrošenim pokućstvom im je i kuhinja i dnevni boravak. Plafon pun krpljenih rupa, koji izgleda kao da će svakog trenutka da popusti, izaziva nemir i strepnju šta može da se desi u bliskoj budućnosti. Na malenoj polici umesto suvenira stoji maketa uređenog stana.

- To je moj rad iz tehničkog - kaže Lutka.

- Napravila sam dom kakav želim za svoju porodicu. Ovde su kupatilo, kuhinja, gostinska soba, soba za moga brata i druga za mene i sestru. Voleli bismo da imamo svoju kuću i sve što imaju druga deca.

Sa očima punim suza Dušan govori o tome kako se u školi niko ne druži sa njima:

- Jedna drugarica mi je rekla da neće da se družimo jer smo siromašni. To me je baš povredilo.

O Lutki mnogo kazuje i njeno ime, ali se ona diči nadimkom Lukaku po čuvenom fudbaleru.

- Najčešće na livadi igramo fudbal - kaže Dule.

- Nekad igramo žmurke i jurke i uvek se igramo sami. Pomažemo mami i tati. Moje sestre znaju da pomuzu krave, a ja sa ocem kosim i odlazim u seču šuma, a svi zajedno radimo u bašti i prilikom berbe krušaka.

Kuća u kojoj žive građena je uoči Drugog svetskog rata i trebalo je samo da bude štala. Do sela se može stići jedino traktorom ili moćnim terenskim vozilom, a zimi kada okuje sneg i to je nemoguće.

- Krov je maltene skroz propao, pa ga s vremena na vreme krpimo. Imamo struju, tehničku vodu sam uveo pre nekog vremena, a vodu za piće uzimamo iz bunara - govori Zoran i dodaje da će u njihovom kraju čovek pre da sretne divlje svinje ili srne nego ljude.

POMOĆ

ONI koji žele da pomognu porodici Rašković iz Svinjišta novac mogu da uplate na žiro račune, za Srbiju 160-279491-71, a u Republici Srpskoj 56201281300241-58. Raškovićima se može pomoći i slanjem SMS na broj 7763, a cena jedne poruke je 200 dinara.