HODIMO TRAGOM TRUDA I PODVIGA: Patrijarh Porfirije na tribini u KCNS posvećenoj akademiku Darku Tanaskoviću

U prisustvu brojnih Novosađana, na čelu sa gradonačelnikom Milanom Đurićem, skup pod nazivom „Akademik Darko Tanasković – svetionik srpske intelektualne aristokratije” organizovao je Institut za političko umrežavanje, moderator je bio Aleksandar Đurđev, a dobrodošlicu je poželela Sunčica Marković, pomoćnica direktora KCNS.

Njegova svetost patrijarh Porfirije obratio se mnogobrojnoj publici opazivši da nizovi pohvala samom akademiku Tanaskoviću nisu potrebni, ali da, ipak, „hvaleći njega, mi činimo nešto što je nama potrebnoˮ, a to je da „podstičemo sebe da idemo tragom podviga i tragom trudaˮ, baš kao uvaženi profesor, koji je to činio „iz ljubavi i odgovornosti prema narodu, ali i prema daru koji je dobio od Bogaˮ.

Njegovo preosveštenstvo episkop bački Irinej istakao je da su život i delo Tanaskovićevo zapravo uzor i potvrda „života i njegovog smislaˮ

- Profesorovo višedecenijsko bavljenje islamom, oduvek prisutnim i na našim prostorima, otvorilo nam je mogućnost da islam upoznamo svestrano, bez predrasuda. Slično se može reći i o njegovom svedočenju o rimokatoličkoj sredini - nastavio je episkop bački Irinej, naglašavajući boravak Tanaskovića u Vatikanu, kao i pojedine važne diplomatske poteze, presudne za nacionalna pitanja.

Prof. dr Kecmanović uputio je na svestranu prisutnost i brojne teme kojima se njegov kolega i prijatelj bavi, podsećajući tako na predanost kakvu su imali nekada Dučić, Andrić, Crnjanski. U duhu prijateljskog osvrta, prof. dr Mile Bjelajac naglasio je da aktivan angažman akademika Tanaskovića, onaj koji „po habitusuˮ doživljava „kao svoj dnevni pozivˮ, predstavlja naročitu sliku koju šaljemo svetu, dok njegovo ukupno životno i patriotsko, a i stručno i naučno delovanje, znače samo jedno – da se „od Darka uvek, slušajući, učiˮ.

Dr Željko Simić ukazao je na osnovnu osobinu intelektualnog delovanja akademika Tanaskovića, ogledanu kroz dovođenje prošlosti i sadašnjosti „u različite tipove dijalektičke zavisnostiˮ i kroz uverenje da „mora postojati viši smisao od onog koji nudi pozitivistički ustrojena naukaˮ.

Publici se na kraju tribine obratio akademik Tanasković zahvalom organizatorima, govornicima i gostoprimljivim Novosađanima, vedrim i ohrabrujućim rečima o trajnom poverenju u saborstvo u misli i delu, u drevni imperativ da spoznamo sami sebe, videći čitavo veče kao potvrdu da nije išao pogrešnim putem i da „diogenovsko traganje za čovekom nikada ne sme da prestaneˮ.